Hrskavica je veoma snažno, ali fleksibilno tkivo koje omogućava da zglobovi funkcionišu. Na primer, u zglobu kolena su povezani butna kost, potkolenica i čašica kolena, a hrskavicu podmazuje zglobna tečnost i olakšava pokretanje svih elemenata.
Do oštećenja hrskavice može doći zbog povrede ili pada, na primer, tokom bavljenja nekim sportom ili zbog oštrog okreta zgloba pod opterećenjem. Hrskavicu oštećuju i brojni ponovljeni pokreti, kao i progresivno trošenje tokom decenija upotrebe.
Kod nekih osoba je razlog oštećenjima loš položaj zglobova, bilo kao rezultat urođene anomalije ili kao posledica neke prethodne povrede.
Oštećenja hrskavice daju različite simptome:
- bol ili oticanje zgloba
- osećaj da u zglobu nešto "kači" ili "štipa" pri savijanju
- osećaj da nešto krcka ili "struže" pri pokretu zgloba
- osećaj da zglob ne može da se potpuno savije ili potpuno ispravi
- osećaj da zglob nije stabilan
- ukočenost zgloba i
- smanjeni obim pokreta.
Da bi se postavila dijagnoza propadanja ili oštećenja hrskavice, potrebni su analiza medicinske istorije (anamneza) i fizički pregled, a ponekad i snimanje - rentgen ili magnetna rezonanca. Primenjuje se i artroskopija - minimalno invezivna hirurška procedura u kojoj se, kroz mali rez, uvlači artroskop u ugroženi zglob. Hirurg može da kamerom proveri strukturu i tkiva zgloba.
Kako se leči povreda zglobne hrskavice?
Nehirurške terapije imaju za cilj da olakšaju simptome i da uspore dalju degeneraciju hriskavice. One poboljšavaju kvalitet života tako što smanjuju bol i povećavaju snagu i pokretljivost zgloba. Uključuju:
- odmor,
- ledene obloge na ugroženom zglobu - treba ih držati po 15 minuta, pa praviti pauzu od sat vremena - ovo smanjuje otok,
- ležanje ili sedenje sa podignutom nogom,
- izbegavanje sportskih aktivnosti i svih napora koji opterećuju ugroženi zglob,
- antiflamatorne lekove koji se nabavljaju bez recepta,
- kortikosteroidne injekcije koje ublažavaju upalu i bol i
- injekcije hijaluronske kiseline koje odmazuju ugroženi zglob, smanjujuju trenje kostiju i ublažavaju bol.
Često će doktor uputiti pacijenta i kod fizikalnog terapeuta koji će osmisliti program vežbi i istezanja, sa ciljem da se ojačaju mišići oko ugroženog zgloba i poboljša njegova stabilnost.
Hirurška intervencija je često najbolje rešenje za oštećenu zglobnu hrskavicu, jer ona vrlo teško sama zarasta. Operacije se obično izvode artroskopski i primenjuju se kod akutnih povreda. One nisu namenjene lečenju obimnog propadanja hrskavice kakva nastaje zbog osteroartritisa.
"Za intervenciju mikrofrakturama, hirurg buši male rupe u kosti i koštanoj srži, tik ispod oštećene hrskavice", opis je jedne od intervencija kakva se izvodi na Medicinskom fakultetu Jejl. "Kost se tako stimuliše na obnovu, a ćelije koštane srži počinju da popravljaju oštećenu hrskavicu. Međutim, ta novoformirana hrskavica je fibrozne građe. Ona pomaže da se kosti ne trljaju direktno jedna o drugu, ali nije ni tako efikasna ni izdržljiva kao normalna, zdrava zglobna hrskavica."
Osteohondralni autotransplantat se koristi kod manjih povreda hrskavice - operativno se uzima mali deo hrskavice i kosti sa dela zgloba koji ne snosi direktno opterećenje i prebacuje se na mesto povrede. Tako se dobija glatka površina zgloba koji ponovo može da se pokreće bez bola.
Metoda je ograničena, jer nema mnogo površina na zglobu koje ne nose težinu. Slična je procedura moguća ukoliko postoji donor hrskavice, ali transplantirana nikad nije tako izdržljiva kao sopstvena.
Transplantacija hondrocita se primenjuje kod oštećenja veličine i do 10cm2, pod uslovom da su očuvani ligamenti i opseg pokreta zgloba. Hirurg uzima zdravu hrskavicu sa dela zgloba koji ne nosi veliku težinu i ovo tkivo šalje u laboratoriju. Tu se ćelije hrskavice - hondrociti - kultivišu dok se ne dobije dovoljan volumen za ispunjavanje oštećenja. Ove ćelije formiraju novu hrskavicu. Ova tehnika se neprekidno usavršava i obavlja se na sve moderniji način kako bi se smanjio procenat komplikacija nakon operacije.
Propadanje hrskavice je jedan od efekata osteroartritisa koji napada i ligamente i tetive, kao i samu kost, pa i sinovijalnu membranu - oblogu samog zgloba. U kolenu, osteoartritis napada i meniskus.
U lečenju osteoartritisa se koriste lekovi poput analgetika koji ublažavaju bolove i nesteroidnih antiinflamatorika koji ublažavaju upalu. Kako se njihova upotreba nije preporučena na duži rok, zbog mogućih nuspojava, sve se više istražuju nefarmakološki tretmani poput kondroitina, glukozamina i kolagena.
Kolagen je najčešće prisutan protein u vezivnim tkivima svih sisara, a u literaturi je opisano čak 28 vrsta. Na tržištu se poslednjih godina samo umnožavaju proizvodi veoma različiti po strukturi i osobinama: prirodni nerastvorljivi i rastvorljivi kolagen, želatin (denaturisani kolagen) i hidrolizovani kolageni (peptidi / aminokiseline) koji nastaju kao rezultat različitih nivoa hidrolize.
Od svih njih, jedino se za hidrolizovane kolagene smatra da mogu da izbegnu degradaciju u procesu varenja i da njihove aminokiseline imaju biološku raspoloživost kad uđu u krvotok. Međutim, i prirodni kolageni doprinose "oralnoj toleranciji", odnosno mehanizmu potiskivanja imunog odgovora u samom sistemu za varenje, pa ima osnova za preporuku kombinovanih preparata - onih koji sadrže hidrolizovani i neki prirodni kolagen. Naročito se to odnosi na kolagen tipa II koji, teoretski, može da pomogne u redukciji upalnog procesa u osnovi osteoartritisa.
Brojne su studije koje se bave mogućeg uticaja kolagena na obnovu zglobne hrskavice, ali su njihovi rezultati vrlo različiti. Neka istraživanja in vitro (u laboratoriji) pokazuju da bi akumulacija peptida kolagena mogla da podstakne sintezu osteoblasta (ćelija koje proizvode koštanu masu), ali zatim istraživanja in vivo (na psima, na primer) ne pokazuju nikakvo dejstvo uzimanja kolagena na osteoartritis.
Ima istraživanja koja nisu pokazala baš nikakvo dejstvo hidrolizovanog kolagena na hrskavicu kod pacijenata obolelih od osteoartritisa. Nasuprot tome, ima kliničkih studija u kojima su pacijenti potvrdili smanjenje tegoba, ali su količine i dužina uzimanja kolagena potpuno različite. U nekim terapijama, ordinirano je 8 gr kolagena dnevno, u dužini od 6 meseci, drugde po 5 gr dnevno tokom 3 meseca, a kod nekih pacijenata čak i 10 gr kolagena dnevno. Većina pacijenata je potvrdila subjektivni doživljaj smanjenja tegoba, ali zbog metodoloških neslaganja u ovim studijama, ne može se izvući nikakav dokaz da uzimanje kolagena zaista deluje na obnavljanje hrskavice.
Naprotiv, medicina je krenula drugim pravcem istraživanja zahvaljujući naučnicima Univerziteta Djuk i otkriću mikroRNK. Molekularni proces mogućeg obnavljanja hrskavice, objašnjavaju, nema veze sa krvotokom, već podseća na aktivnost u telu guštera koji imaju sposobnost obnove udova. Dokazano je da je mikroRNK aktivnost veća kod ljudi u predelu skočnih zglobova nego u kolenima i kukovima, a oni i znatno brže zaceljuju i manje su podložni osteoartritisu. Naučnici ispituju mogućnost uticaja na ovu aktivnost, čime bi se moglo delovati i na obnavljanje hrskavice. Pročitajte šta o delovanju kolagena kaže slavna dr Drej.
BONUS VIDEO: