Ženi po imenu Trejsi Robert (49) u tridesetim godinama rečeno je da ima hemoroid. Nekoliko godina kasnije, kolonoskopijom je potvrđeno da se zapravo radi o malignom tumoru rektuma.
Svojom pričom Trejsi želi da otkrije drugima kako se izborila za svoju pravu dijagnozu i uspela da spasi sebi život.
"Dok sam odrastala, bila sam zdrava. Retko sam se razboljevala, a kako sam radila kao lični trener, zdravlje i top forma su mi bili prioriteti. Ipak, u srednjim dvadesetim godinama počeli su problemi s varenjem - kad god bih jela ili popila pivo, stomak bi mi se naduo, ponekad toliko da je izgledalo kao da sam u šestom mesecu trudnoće. Bilo je trenutaka kada sam zbog ekstremne nadutosti bukvalno završavala u bolnici.
Lekari u Hitnoj pomoći, kao i moj izabrani lekar, govorili su da je to sindrom nervoznih creva i savetovali da uključim više vlakana u ishranu. Poštovala sam savete, jela organsku hranu, izbacila mlečne proizvode, ali i dalje sam patila od užasnog nadimanja.
"Neki ljudi jednostavno imaju takve stomačne probleme. Jedi više voća i povrća", rekao mi je jedan od lekara.
Godine 2004. prvi put sam zatrudnela. Prilikom rutinskog pregleda kod ginekologa, rečeno mi je da imam hemoroid, otečenu i upaljenu venu u predelu anusa. Nije mi smetao.
Prošlo je nekoliko godina, a moje tegobe su se pogoršale. Stalno sam bila naduta, imala sam zatvor, a nekad sam bila toliko umorna da nisam mogla da ustanem iz kreveta. Hemoroid mi nikad nije padao na pamet. Vežbala sam svaki dan, jela hranu bez glutena, bila na sirovoj veganskoj ishrani, uzimala sam laksative i preparate za izbacivanje gasova. Trudila sam se svim silama, ali nisam uspevala da se rešim napornih simptoma.
Sedam godina nakon što mi je rečeno da imam hemoroid, 2011. godine, simptomi su se dodatno pogoršali. Kad god sam išla u toalet, osećala sam težinu. Rekla sam to ginekologu prilikom jedne posee, a ona me je pitala da li sam nekad videla krv na toalet papiru. Desilo se nekoliko puta, ali jedva vidljivo. Pregledala me je detaljnije i opet primetila isti hemoroid, a potom mi dala supozitorije za olakšavanje tegoba izazvanih hemoroidima. Krvarenja se više nisu javljala, a kada bi se ipak javila, bilo bi to nakon zatvora, te sam mislila da je to normalno. Ipak, 2014. godine sve se promenilo.
Počela sam sve češće da primećujem krv nakon odlaska u taolet. Kada se količina krvi na papiru povećala, shvatila sam da to sigurno nije od zatvora i da nešto ozbiljno nije u redu. Posetila sam lekara koji me je uputio kod gastroenterologa, ali nisam mogla da zakažem pregled nekoliko meseci. I dalje sam sporadično krvarila, mislila sam da imam kolitis ili Kronovz bolest, čak i da je hemoroid baš "poludeo". Na kraju krajeva, moj lekar uopšte nije delovao zabrinuto, pa sam mislila kako nema puno razloga za brigu.
Donja desna polovina stomaka počela je da me boli. Mislila sam da me zapravo boli kuk i išla sam kod kiropraktičara zbog bola. 2015. godine konačno sam došla kod gastroenterologa, koji me je za svaki slučaj poslao na kolonoskopiju zbog krvarenja, kako bi isključio malignitet. Niko mi do tada nije predložio ovu analizu, jer sam bila mlađa od 45 godina. Kako se izvodi kolonoskopija i kako se pripremiti za pregled?
Nakon kolonoskopije, rečeno mi je da hemoroid više liči na polip, ali nisu mogli da ga uklone jer je bio duboko u rektumu, te je jedina opcija bila hirurško uklanjanje. Za svaki slučaj doktor je tražio i skener, koji je otkrio da je moj hemoroid koji je možda polip, zapravo maligni tumor. Malo je nedostajalo da se onesvestim.
U pitanju je bio rak rektuma na početku trećeg stepena, što je značilo da se proširio na unutrašnji sloj debelog creva, u mišiće zida rektuma. Uprkos svemu, bila sam optimista i verovala sam da ću nakon operacije i zračenja pobediti bolest bez komplikacija. Nakon komplikovane operacije, pošto se rak proširio na teško dostupna mesta, rečeno mi je da u mom debelom crevu više nema malignih ćelija. Za svaki slučaj prošla sam ciklus hemioterapije.
Devet godina kasnije, nakon brojnih kontrola, ja sam i dalje zdrava žena. Moji simptomi "nervoznih creva" smanjili su se za oko 80 odsto. Osećam se sjajno, ali mi ponekad padne na pamet da li će se rak ipak vratiti i da li će sve biti u redu.
Da mogu da se vratim unazad, odmah bih tražila kolonoskopiju. Polip bi bio uklonjen pre nego što se pretvorio u kancer, a ja ne bih morala da korstim kolostoma kesu do kraja života.
Čak iako živite zdrav život, ako osetite da bnešto nije kako treba, a ne dobijate jasne odgovore od lekara, idite dalje sve dok ih ne dobijete. Nije normalno biti stalno naduven, ekstremno umoran ili imati problem sa pražnjenjem creva. Krv u stolici je veliki znak za uzbunu. To što nekad lekari misle da je nešto bezazleno u pitanju, poput hemoroida, ne znači da je zaista tako, a testovi često ne daju kompletnu sliku.
Istražujte, postavljajte pitanja, menjajte lekare. Vi ste svoj najbolji advokat i to je najbolji i jedini put da sačuvate svoje zdravlje", poručuje Trejsi.
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna/B.S.