Većina ispitanika u istraživanju objavljenom u Harvardskom biznis pregledu otišla je u penziju oko 65. godine, a naučnike je zanimalo kako je nastavak rada i posle ove granice delovao na ispitanike.
Prema rezultatima ove studije koja je obuhvatila skoro 3.000 ljudi, smrtnost je bila za 11 odsto manja kod onih koji su se penzionisali godinu dana kasnije - tek posle 66. godine.
"Zanimljivo je da nismo našli nijedan drugi faktor koji bi uticao na duži život", ističe dr Čenkai Vu, koji je bio jedan od istraživača. "Proveravali smo životni stil i zdravlje naših ispitanika, kao i druge sociodemografske karakteristike.
U kasnijoj analizi smo izdvojili samo one ispitanike koji su imali problema sa zdravljem, a takvih je bila trećina. Čak i kod njih se pokazalo da su imali za 9 odsto niži rizik odsmrti samo oni koji su radili godinu dana duže, tojest, penzionisali se u 66. godini", kaže dr Vu.
Naravno, istraživači ne tvrde da ova korelacija znači i uzročno-kauzalnu vezu. "Ne možemo da dokažemo da baš kasnije penzionisanje utiče na duži život", objašnjava dr Vu. "Međutim, uzeli smo u obzir i sve druge faktore - konzumiranje alkohola i cigareta, vežbanje, telesnu masu i mnogo toga drugog.
Procenjivali smo i uticaj brojnih hroničnih oboljenja - dijabetesa, hipertenzije, srčanih oboljenja. I pored svega toga, godina penzionisanja se pokazala u direktnoj vezi sa smrtnošću, uprkos svim varijablama.
To ne znači da je naša poruka kako će svi koji se ranije penzionišu ranije i umreti. Ljudi treba da razmisle šta posao za njih, zaista, predstavlja. Posao donosi mnoge benefite - ljudi su aktivniji, češće razgovaraju s kolegama, više se kreću.
Sa druge strane, nekim ljudima je posao veoma stresan i za njih odlazak u penziju može biti blagodetan. Kod većine je najbolje rešenje da se polako uđe u penziju, uz možda skraćeno radno vreme ili dodatne aktivnosti ako je penzija potpuna", savetuje istraživač dr Vu. Pročitajte i koliko je živela Margaret Streton koja nije htela da ide u penziju.
Tekst: Lepa&Srećna / J. G.