Lagano drhtanje jedne ruke i blaga ukočenost tela obično su prvi simptomi Parkinsonove bolesti. Ovo oboljenje nastaje zbog ubrzanog odumiranja nervnih ćelija u mozgu. Veoma je važno što ranije postaviti pravu dijagnozu, jer lekari smatraju da se ova bolest ne može izlečiti već samo zalečiti.
Drugim rečima, Parkinsonova bolest se može donekle usporiti, što znači da bi pacijent duže imao manje problema i teškoća. Problem je u tome što prvi znaci oboljenja veoma liče na teškoće koje imaju mnogi stariji ljudi- držanje se menja, osoba izgleda kao da je blago pognuta napred.
Glas blago podrhtava, moguće je i da je govor utišan. Izraz lica se menja, jer su zahvaćeni i nervi koji kontrolišu mišiće lica. Javljaju se teškoće sa ravnotežom i koordinacijom pokreta, umor, zaboravnost, depresija.
Svako je u riziku od Parkinsonove bolesti, ali neke studije pokazuju da češće obolevaju muškarci nego žene. Drugi faktor rizika je starost - prvi simptomi se obično javljaju tek posle 60. godine. Samo pet do deset odsto obolelih je mlađe od 50 godina. U tim slučajevima, zapaža se da ima i mogućih naslednih faktora.
Šta izaziva Parkinsonovu bolest
Nervne ćelije u delu mozga koji kontroliše pokrete proizvode dopamin - važnu hemijsku supstancu. Kada oni odumiru i dopamina bude manje, tada nastaju i nabrojane teškoće pri kretanju. Još nije poznat razlog odumiranja uvih neurona.
Ljudi oboleli od Parkinsonove bolesti gube i nervne završetke koji proizvode norepinefrin, a posledica su umor, poremećen krvni pritisak, usporen prolazak hrane kroz sistem za varenje.
Kako se leči Parkinsonova bolest
Za sada ne postoji lek koji može da potpuno izleči ovo oboljenje, ali postoje terapije koje olakšavaju tegobe. Tako se lekovima može podići nivo dopamina u mozgu, kao i uticati na druge hemijske supstance koje on luči i pomoći da se simptomi vezani za kretanje smanje.
Neki od lekova za Parkinsonovu bolest izazivaju i nuspojave kao što su mučnina, povraćanje i pad krvnog pritiska, pa se i za njih daju dodatni lekovi.
Operativne terapije Parkinsonove bolesti
Za osobe koje pate od ovog oboljenja, a ne reaguju dobro na medikamente, lekar može preporučiti i duboku stimulaciju mozga. To znači da se, tokom hiruške procedure, ubace elektrode u mozak, a zatim povežu sa malim električnim uređajem koji se ugradi u telo.
Oni bezbolno stimulišu različite delove mozga i mogu da doprinesu smanjivanju simptoma - drhtavice, usporenosti i ukočenosti.
Izvor: Lepa&Srećna