Bol u stomaku može biti izazvan raznim činiocima. Mučnina, promene u konzistenciji stolice (dijareja ili opstipacija), ali i umor, letargija i loša koncentracija - sve su to simptomi sindroma iritabilnog kolona, a mogu se ublažiti promenom ishrane.
Šta može biti uzrok nerazjašnjenog bola?
Kad se govori o uzrocima, spominju se mnogi faktori, od konstitucionalnih i psihosomatskih do neurohumoralnih, endokrinih i drugih. Konstitucija se spominje kao mogući uzrok, jer se isti poremećaj često ponavlja u nekoliko generacija iste porodice.
Stres povećava aktivnost creva uz spazme i učestale stolice, a kod depresije se javljaju lenja creva uz usporene kontrakcije. Povezanost hrane i gastrointestinalnih hormona (holecistokinina, VIP-a, glukagona, sekretina i dr.) takođe može znatno uticati na rad creva. Treba misliti i na uticaj lekova, ako ih bolesnik uzima (npr. antibiotici ili holinergici i antiholinergici). Moderan način života i način ishrane (brza, konzervirana hrana, preosetljivost na aditive, konzervanse ili druge sastojke hrane) verovatno jako utiču na pojavu bolesti.
Simptomi kod sindroma iratibilnog kolona
Simptomi se javljaju između 35. i 50. godine. Sindrom iritabilnog kolona se ispoljava u tri oblika: bol i zatvor (spastični kolon), intermitentni ili stalni proliv (funkcionalni proliv) i naizmenični zatvor i proliv .
Bol je najčešće lokalizovan u levom donjem kvadrantu stomaka, pojačava se posle obroka, a smanjuje posle praženjenja creva. Bol nikada ne budi bolesnika iz sna. Zatvor se ispoljava objektivno - manje od tri stolice nedeljno, i/ili subjektivno-kao otežana, često nepotpuna i bolna pražnjenja. Stolice su često uske kao olovka ili male što je posledica spazma. Proliv se ispoljava u vidu ređih stolica male zapremine, ispoljava se ujutro ili posle obroka. Prvo pražnjenje se obično sastoji od stolice normalne konzistencije, a zatim sledi nekoliko manjih pražnjenja neformirane stolice. Često se javljaju i nadimanje trbuha i mukus u stolici.
Od ostalih gastrointestinalnih simptoma mogu da se ispolje: dispepsija, gorušica, mučnina i povraćanje. Česti su i poremećaji autonomne inervacije (glavobolja, palpitacije-lupanje srca, znojenje, umor, poremećaji mokrenja i menstrualnog ciklusa). Uprkos svim navedenim simptomima, ponekad vrlo intenzivno izraženim, opšte stanje bolesnika je dobro. Simptomi sindroma iritabilnog kolona se karakteristično ispoljavaju ili pogoršavaju za vreme ili posle perioda stresa i emocionalne napetosti.
Ako imate ove simptome, šta dalje uraditi
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, povezivanjem simptomatskih epizoda sa periodima životnog stresa i emocionalne napetosti i isključivanjem drugih bolesti koje mogu da se ispolje istim ili sličnim simptomima. Rade se rektosigmoidoskopija, pregled stolice, mokraće i krvi, kolonoskopija.
I kako se lečiti
Ishrana sa dodatkom vlaknastih supstanci (mekinje, seme psilijuma) široko je prihvaćena u lečenju SIK. Pažljivo preispitivanje načina ishrane može da otkrije one faktore koji pogoršavaju simptome (kafa, mleko, leguminoze, masna hrana).
Bol može povoljno da reaguje na primenu antiholinergika. Spazmolitici (mebeverin pred obroke i spavanje) bitno pomažu nekim bolesnicima s bolom.
U izraženim fazama proliva mogu se koristiti kodein fosfat ili loperamid. Emocionalna potpora je veoma bitna. Ako postoji psihijatrijski poremećaj, treba ga lečiti odgovarajućim lekovima.
Izvor: Stetoskop
Autor: Dr Bojan Jovanović