Šta je lipidni status i kako smanjiti holesterol i trigliceride?
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji i godišnje odnesu preko 50.000 života. Jedan od potencijalnih uzroka bolesti srca i krvnih sudova se krije u povišenoj masnoći u krvi.
Šta su trigliceridi i holesterol i koji su simptomi povišenih vrednosti?
Holesterol daje oblik našim ćelijama i predstavlja lipide (vrste masti) koje ulaze u sastav hormona i D vitamina, a trigliceridi su masnoće koje se deponuju u telu nakon unosa hrane i pića. Povišen LDL ili tzv. "loš holesterol" zajedno sa trigliceridima može dovesti do začepljenja arterija, i posledično do moždanog udara, infarkta, kao i drugih bolesti srca.
Ne postoje jasni simptomi koji će ukazati da imate povišene trigliceride ili visok holesterol. Simptomi koji mogu ukazati da ste pod rizikom su:
Bol u grudnom košu
Visok krvni pritisak
Oticanje nogu
Ksantomi (izrasline na koži)
Zamaranje
Ako se pojavi neki od navedenih simptoma posetite svog lekara koji će sigurno naložiti detaljnu analizu krvne slike i proveru vašeg lipidnog statusa.
Šta je lipidni status?
Dobili ste razultate analize krvi i u njima se, između ostalog, nalaze i sledeće vrednosti: ukupan holsterol, LDL i HDL holstereol i trigliceridi. Vrednosti ova četiri parametra čine vaš lipidni profil ili lipidni status. On je dobar pokazatelj da li ste i u kojoj meri pod rizikom od javljanja začepljenja u arterijama, kao i pojave kardiovaskularnih oboljenja.
Kada ste pod većim rizikom od nastanka ovih bolesti?
Stres, gojaznost i preteran unos ugljenih hidrata su neki od osnovnih uzroka promene krvne slike. Dijabetes, problemi sa štitastom žlezdom, problemi sa jetrom, autoimune bolesti takođe mogu da doprinesu promenama. Kada se na to pridoda nedovoljno fizičke aktivnosti i unos loših kalorija dobija se pogodno tle za razvoj brojnih problema među kojima su i ova oboljenja.
Promenom navika možete puno toga da učinite za svoje zdravlje. Počnite već danas tako što ćete obratiti posebno pažnju na sledeće:
Kontrolišite telesnu težinu
Nije dovoljno samo da se izmerite i očitate vrednost na vagi. Bolji pokazatelj je tzv. indeks telesne mase (BMI). Formula kako se računa BMI glasi: težina u kilogramima : (visina u metrima)
Vrednosti ispod 18,5 ukazuju na neuhranjenost, od 18,5 do 24,9 je normalna kilaža, od 25 -29,9 je prekomerna težina.
Trebalo bi da se zabrinete ako je vaša BMI vrednost iznad 30,0 jer ste najverovatnije gojazni i morate pripaziti na ishranu.
Korigujte način ishrane
Pravilna ishrana podrazumeva veći unos ribe i piletine, zelenog povrća i drugih zdravih namirnica, pripremu hrane na pari i grilu, izbacivanje belog brašna i šećera, kao i namirnica koje sadrže transmasti. Pojačajte unos hrane bogate vlaknima i omega 3 masnim kiselinama, piše kako-da.rs.
Budite fizički aktivni
Minimum 3 puta nedeljno po 30 minuta upražnjavajte neku fizičku aktivnost po izboru. Dakle, manje je bitna vrsta aktivnosti. Mnoge je važnije da ostvarite kontinuitet u vežbanju.
Izbegavajte stres
Ovo je ponekad teško izvesti, ali probajte da uspostavite balans kroz više relaksacije u vidu joge, meditacije, šetnje, slušanja opuštajuće muzike…
Izvor: Lepa&Srećna