Infarkt oka nastaje kada dođe do začepljenja krvnih sudova koji snabdevaju očni živac, a u riziku su osobe koje imaju visoki pritisak, dijabetes ili visok holesterol u krvi.
Pacijenti se pre udara žale i na bol u slepoočnicama, gubitak težine i apetita, bol pri žvakanju i osetljivost kosmatog dela glave. Događa se da osoba ima samo bezbolnu zamućenost oka, ali je i tada važno da se hitno potraži lekarska pomoć.
Promene u vidu mogu biti male u početku, a da se pogoršavaju kako vreme odmiče. Pored uzimanja anamneze, lekar će obaviti i pregled očiju - oftalmoskopiju, fluoresceinsku angiografiju a možda i optičku koherentnu tomografiju.
Ukoliko se postavi dijagnoza infarkta oka, u okviru terapije se mogu primeniti laser, lekovi koji smanjuju pritisak u oku ili rastvaraju krvni ugrušak, kao i masaža zatvorenog oka. Treba znati da su neophodne i promene životnog stila kako bi se smanjio krvni pritisak i holesterol, kao i da bi se dijabetes držao pod stalnom kontrolom.
U suprotnom, visok procenat onih koji dožive infarkt oka će, u roku od tri godine, verovatno dobiti udar i na drugom oku. Takođe, on može biti i najava moždanog udara, pa je utoliko važnije da se zdravlje stavi pod strogu kontrolu.
Tekst: Lepa&Srećna