Pokojni patrijarh Pavle bio je jedna od najvoljenijih ličnosti savremene sprske istorije. Ljudi su ga obožavali zbog njegove jednostavnosti, skromnog načina života i mira koji je unosio gde god bi se pojavio.
Priča se da je nosio okrpljene cipele, da je sa stola jeo svaku mrvicu da se ne bi bacila i da mu obroci nikada nisu bili masni ni raskošni. Naprotiv, jeo je jednostavne namirnice i možda je upravo to bilo ključ njegove dugovečnosti i zdravlja? Naime, patrijarh Pavle preminuo je u 95. godini.
Njegov izbor hrane nije bio zasnovan na trendovima, već na uverenju da čovek treba da koristi ono što mu priroda daje i da vodi računa o umerenosti, piše Ona.rs. Među namirnicama koje su se često nalazile na njegovoj trpezi posebno mesto imala je jedna biljka koju su naše bake i deke decenijama cenile i koristile. Danas je mnogi zaobilaze, iako raste gotovo svuda oko nas. Reč je o koprivi, biljci koju je patrijarh Pavle redovno konzumirao i za koju je verovao da ima blagotvorno dejstvo na organizam. Njegovo omiljeno piće bio je sok od paradajza, dok je kopriva zauzimala važno mesto u ishrani koju je smatrao prirodnom i korisnom.
Malo koja biljka ima tako dugu tradiciju u narodnoj medicini kao kopriva. Generacije su je koristile u ishrani, pripremale od nje čorbe, pite, variva i čajeve, verujući da doprinosi jačanju organizma. U narodu se često govorilo da kopriva "jača krv", pa se zbog toga preporučivala osobama koje se osećaju iscrpljeno, brzo se zamaraju ili imaju manjak energije.
Njeni listovi koriste se dok su mladi i sveži, dok se nakon sušenja mogu pripremati kao čaj. Takav napitak mnogi piju i danas, ne samo zbog prijatnog ukusa već i zbog sastava kojim ova biljka raspolaže.
Šta se krije u listovima koprive
Sadrži vitamin C, vitamin K, vitamin D, vitamine B grupe, kao i minerale među kojima se izdvajaju gvožđe i magnezijum. Upravo zbog sadržaja gvožđa često se povezuje sa ishranom osoba koje žele da obrate više pažnje na unos ovog minerala. Kopriva sadrži i mravlju kiselinu, supstancu zaslužnu za karakteristično peckanje koje osećamo kada je dotaknemo golim rukama.
Kako i gde se bere kopriva
Stručnjaci savetuju da se korpiva ne bere pored prometnih saobraćajnica, industrijskih zona i drugih potencijalno zagađenih područja. Biljke koje rastu u takvim uslovima mogu da apsorbuju štetne materije iz okoline.
Prilikom branja preporučuje se korišćenje rukavica kako bi se izbeglo peckanje kože.
BONUS VIDEO