Velika zabluda koja povećava račune za grejanje: Stručnjaci objašnjavaju šta zaista štedi novac

• Naglo gašenje grejanja noću zapravo povećava potrošnju energije.
• Idealna noćna temperatura je 16–18°C – sve niže donosi veći račun.
• Stručnjaci otkrivaju kada sme da se isključi grejanje, a kada nikako.

Stručnjaci ističu da je efikasnije smanjiti temperaturu nego potpuno gasiti grejanje noću.

Naglo gašenje grejanja može povećati potrošnju energije zbog potrebe za ponovnim zagrevanjem prostora.

Mnogi veruju da će značajno uštedeti ako tokom noći potpuno ugase grejanje, ali stručnjaci upozoravaju da je ovo jedna od najrasprostranjenijih zimskih zabluda. Umesto gašenja, mnogo je efikasnije samo smanjiti temperaturu, idealno na 16 do 18 stepeni, što je sasvim dovoljno za kvalitetan san i primetno manju potrošnju energije.

Nije dobra ideja noću gasiti grejanje

Kada se grejanje ugasi, zidovi, podovi i nameštaj se brzo ohlade. U takvim uslovima sistem će ujutru morati da radi punim kapacitetom da bi nadoknadio izgubljenu toplotu. U praksi to znači veću potrošnju i više troškove, iako na prvi pogled deluje suprotno.

Osim udarca na kućni budžet, velike temperaturne oscilacije stvaraju idealne uslove za pojavu vlage i buđi, posebno u starijim objektima sa slabijom izolacijom. U ekstremnim situacijama, nagli padovi temperature mogu dodatno opteretiti instalacije i dovesti do pucanja cevi – problem koji je sve češći u danima kada se temperatura spusti ispod nule.

U modernim, dobro izolovanim domovima, naročito onima sa toplotnim pumpama ili pametnim termostatima, moguće je precizno podesiti režim grejanja tako da se toplota ravnomerno održava tokom cele noći. Takvi sistemi sprečavaju skokove u potrošnji i prilagođavaju rad potrebama domaćinstva. Kod električnog grejanja, naglo snižavanje temperature čak može da aktivira energetski zahtevniji režim rada, što dovodi do dodatnih troškova.

Kada ima smisla potpuno isključiti grejanje

Postoje situacije u kojima je potpuno gašenje ipak korisno, ali one su izuzetak:

• Tokom višednevnog odsustva – i tada se savetuje da se zadrži minimalna temperatura kako bi se zaštitile instalacije.
• U objektima sa vrlo dobrom izolacijom – gde se toplota prirodno zadržava duže i nema rizika od smrzavanja cevi.
• Ako postoji pametan sistem nadzora – termostati mogu automatski održavati bezbednu minimalnu temperaturu dok niste kod kuće.

U svakoj drugoj situaciji, pravilo je jednostavno: blago i postepeno grejanje je uvek efikasnije od naglih promena temperature. Takav pristup štedi energiju, produžava vek instalacija i obezbeđuje zdraviju mikroklimu u domu.

Kako da grejete pametnije i štedite više?

Optimalna sobna temperatura za većinu ljudi je oko 20 stepeni. Sve iznad toga ne samo da povećava račun, već stvara suv vazduh koji može iritirati disajne puteve. Zbog toga stručnjaci često ponavljaju jednostavno pravilo: grejati mudro, a ne više.

Jednu od najvećih razlika u potrošnji pravi pravilno provetravanje. Dok leti prozor može ostati otvoren satima, zimi je to najbolje izbegavati. Umesto toga preporučuje se takozvana “šok ventilacija” – potpuno otvaranje prozora na nekoliko minuta, dva do tri puta dnevno. Na taj način prostor brzo dobija svež vazduh, a zidovi se ne hlade previše.

Važno je i da radijatori nisu prekriveni zavesama, nameštajem ili dekoracijama. Svaka prepreka može smanjiti njihov efekat i do 20 odsto. Povremeno ispuštanje vazduha iz radijatora takođe značajno poboljšava efikasnost.

Još nekoliko korisnih trikova za topliji dom:

• Postavite debele zavese – smanjuju gubitak toplote tokom noći.
• Ne pregrevajte hodnike – nekoliko stepeni manje sasvim je dovoljno.
• Iskoristite tepihe – zadržavaju toplotu i smanjuju gubitke kroz pod.
• Proverite dihtovanje na prozorima i vratima – pravovremena zamena dihtung-traka često donosi veliku uštedu.

Pročitajte i koliko troši klima-uređaj za grejanje.

BONUS VIDEO:

Tekst: Blic / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić