Uviđanjem i razumevanjem takvih simptoma možemo i da otpočnemo uređivanje svog prostora u duhu zen jednostavnosti: uz hrabrost da se oprostimo od onoga što nam nije potrebno, ali i s radošću što ćemo zadržati naše omiljene predmete. Sledeće naznake biće nam, pri tome, od koristi.
1. Tinejdžersko prikupljanje stvari.
Ovde se ne misli na standardne "bube" adolescencije, kada su nam potrebni svi brojevi omiljenog magazina ili svi posteri našeg omiljenog pevača. Kada smo bili deca, iz radoznalosti smo prikupljali razne i mahom čudne stvari (na primer, celofane od bombona) i čuvali ih pod krevetom, a kasnije smo jednostavno to zamenili stvarima koje imaju više smisla i usko su povezane sa našim interesovanjima.
Dr Džordana Murof pak smatra da se "hording" uglavnom povezuje sa prikupljanjem neobičnih stvari od oko 18. godine, a da inače počinje u proseku između 12. ili 13. godine. "Ako ste zašli u srednje godine i niste horder, najverovatnije to nećete ni postati," kaže ona.
2. Kada je neko od roditelja opsesivni sakupljač.
Gomilanje stvari ima genetičku komponentu, ali naučnici sumnjaju da je samo prikupljanje toliko nasledno koliko neodlučnost roditelja može da se prenese i na dete. Doktor Dejvid Tolin smatra da među faktorima ovog poremećaja upravo može biti neodlučnost roditelja: sakupljač zapravo ne zna koliko mu čega i kada treba. U početku to mogu biti, na primer, razne četke za feniranje, ali ako se nastavi može prerasti u poremećaj sakupljanja svega i svačega.
Da li mislite da da opsesivni sakupljači uvek žive u neredu kakav se prikazuje u televizijskim emisijama... pročitajte na sledećoj strani!
3. Neodlučnost pri naručivanju restoranu.
Jedna od studija doktorke Murof pokazuje da oni koji tačno znaju šta žele da naruče sa menija imaju manje predispozicija za poremećaj gomilanja od onih koje ometa neodlučnost.
Doktor Tolin inače ističe to što horderi imaju problem sa tim da "očitaju" šta je važno a šta ne, što je razlog zašto im je teško kasnije pojasniti šta sa prikupljene gomile mogu baciti a šta zadržati.
4. Emotivna vezanost za stvari koje više nemaju prvobitan oblik.
Horderi se vezuju za sve što imaju, čak i ako je u pitanju polomljeni đubravnik. Naime, kao što ljude neki mirisi mogu podsetiti na nešto lepo, sakupljačima je sve od sentimentalne vrednosti.
Doktor Rendi Frost, profesor psihologije na Smit koledžu i koautor knjige "Stuff: Compulsive Hoarding and the Meaning of Things" objavljene 4. januara 2011. godine kaže kako oni zapravo i koriste sve prikupljene opipljive predmete kako bi probudili svoja sećanja.
5. Gde drugi vide đubre, horderi vide siročiće kojima je potreban dom.
Frost kaže da je sjajno biti snalažljiv, ili reciklirati, ali horderi imaju pojačan osećaj odgovornosti prema stvarima i nikako ne dozvoljavaju da im nešto pri sakupljanju promakne. Oni gomilaju sve, sigurni su da im to sve treba, i da to sve treba da bude baš tu - kod njih.
6. Neodlučnost se druži s poremećajem pažnje.
Na sred pisanja mejla setiće se da im je zapravo vreme za užinu. Ali onda treba odlučiti šta napraviti za užinu. Nikako nije jednostavno boriti se sa ovim poremećajem.
7. Gomilanje i opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Samo 18 odsto hordera ima obsesivno-kompulzivni poremećaj, kaže doktor Murof. Zato ne treba lečiti hordera kao opsesivno-kompulzivnu osobu, niti je tako nešto delotvorno.
8. Perfekcionizam u najvećem broju slučajeva.
Doktor Frost kaže da su horderi uglavnom perfekcionisti, većina ne živi u bedi poput one koja se prikazuje u emisijama koje se bave ovim problemom na televiziji, ali organizovanje gomile je teško za ljude koje je strah od toga da u procesu uređivanja naprave grešku.
Ukoliko se suoče sa izuzetno neurednom kuhinjom, oni će je ostaviti takvu, misleći kako je nikako ne mogu dovesti do savršenog stanja, kaže Frost.
Izvor: Lovesensa
