- Tipične greške mogu da pretvore mali stan u poligon sa preprekama umesto u pravi dom.
- Stan postaje prijatan kada ima jasne zone: mesto za odmor, mesto za jelo, mesto za papire i mesto za lekove.
Kada neko u mladosti živi u jednosobnom malom stanu, obično misli da je to samo privremena faza i lakše podnosi skučenost. Međutim, kada u penziji ostane u istom takvom prostoru, često počinje da ga trpi iz navike iako bi u tim godinama dom trebalo da bude izvor sigurnosti, a ne dodatni stres.
Ne treba se zavaravati: jednosoban stan sam po sebi ne znači loš život. Mnogi ljudi u takvom prostoru žive uredno, mirno i čak vrlo udobno. Ipak, postoje tipične greške koje mali stan pretvaraju u poligon sa preprekama umesto u pravi dom.
1. Sve se čuva „za svaki slučaj“, a stan prestaje da diše
Ova greška nastaje kada stvari postanu važnije od same osobe. Čuvaju se stari lonci, „još dobre“ kutije, odeća „za selo“, novine „za čitanje kasnije“… i odjednom više nema mesta za lekove, dokumenta ili svakodnevno posuđe.
U jednosobnom stanu količina stvari uvek pobeđuje osim ako se ne uvedu jasna pravila. Najbolje je da svaka kategorija ima jedno određeno mesto i razuman obim. Kada se isprazni makar jedan ormar do te mere da se vidi zadnji zid, i um se primetno smiruje.
2. Prolazi su zakrčeni, a kretanje postaje svakodnevni rizik
Sve počinje „privremeno“: stočić ovde, stolica tamo, torba da se ne zaboravi… i ubrzo se kroz stan ide cik-cak. U malom prostoru to znači veći rizik od spoticanja, bolova u leđima i ozbiljnih padova.
Rešenje je jednostavno – napraviti jedan jasan prolaz, širine bar ramena, i sve ostalo prilagoditi njemu. Kada je put čist, telo se kreće sigurnije, a i glava je rasterećenija.
3. Slabo osvetljenje umara oči i živce
Mnogi se oslanjaju na jedan luster i veruju da je to dovoljno. Međutim, u malom prostoru mozak stalno obrađuje detalje izbliza, pa loše svetlo brzo iscrpljuje vid i koncentraciju.
Dobro je dodati osvetljenje na tri ključna mesta: pored kreveta ili fotelje, iznad radne površine u kuhinji i u hodniku. Ne moraju to biti skupe lampe – važno je da stan više ne bude u „večnom sumraku“.
4. Nema zona, ceo stan postaje jedna velika ostava
Kada sve stoji „gde ima mesta“, počinje svakodnevna potraga: za naočarima, punjačem, dokumentima, lekovima… i osoba se nervira, iako problem nije u njoj, već u prostoru.
Stan postaje prijatan kada ima jasne zone: mesto za odmor, mesto za jelo, mesto za papire i mesto za lekove. Kada je raspored logičan, stres se smanjuje iz dana u dan. Zone se mogu definisati i tapetima, pronađite inspiraciju u galeriji slika.
5. Lekovi su razbacani i postoji rizik od greške
Tablete u kesicama, kutijama i fiokama lako dovedu do zabune – šta se pije, kada i u kojoj dozi. To može biti ozbiljno opasno.
Najbolje rešenje je mali „apotekarski“ ormarić ili fioka: svakodnevni lekovi na jednom mestu, sezonski odvojeni, a sve sa isteklim rokom odmah se izbacuje. Kada su lekovi pregledni, raste osećaj kontrole i sigurnosti.
6. Štedi se na sitnicama koje najviše znače
Često se kaže: „Ne treba mi više renoviranje“, pa se trpe klizavi tepisi, klimave stolice, neudobni dušeci, loša slavina. Cena se ne plaća novcem, već zdravljem i raspoloženjem.
Male intervencije imaju veliki efekat: prostirka protiv klizanja, stabilna stolica, dobra kvaka, udoban dušek, ispravna slavina. U jednosobnom stanu upravo ti detalji prave najveću razliku.
7. Balkon je pretvoren u skladište, a mogao bi biti izvor mira
Balkon često postaje „zabranjena ostava“, čime se gubi najvredniji deo stana – svetlost i vazduh.
Kada se očisti i ostavi makar mali kutak sa stolicom i stočićem, balkon postaje mesto za čaj, sunce i tišinu. Mala promena, ali sa ogromnim psihološkim efektom. Pročitajte i kako se može organizovati mali stan od samo 13 kvadrata, a u galeriji pogledajte kako je uređen jedan prelep mali stan.
Tekst: Stil / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić