Ova stolica nedavno je proslavila svoj jubilej: napunila je ni manje ni više nego 150 godina! A možete je sresti svuda i na svakom mestu: u stanu, kafani, čekaonici, na tavanu ili u podrumu. Podjednako je ljupka, udobna i dobrodržeća, može biti mlada, tek sišla s proizvodne trake, ili stara, odavno završena i dugo korišćena.  

Stolica br. 14 je najprodavanija stolica u poslednjih 150 godina. U svoje vreme, predstavljala je uspešno završen eksperiment Mihaela Toneta, austrijskog stolara, koji je svojim jedinstvenim idejama uspeo da zadovolji sve kriterijume dobrog dizajna u najširem smislu te reči. Inovativna tehnika i tehnologija, originalan način upotrebe standardnog materijala i maštovitost oblikovanja iznedrili su potpuno novu kreativnu struju u dizajniranju nameštaja.

Šta zapravo znači fenomen „tonet”?

Kombinacija umetnosti i tehnike, brak ideja i materijala; industrijalizaciju i masovnu proizvodnju za potrebe narasle srednje klase, uz sniženje cene i održavanje kvaliteta; racionalnu organizaciju za proizvodnju velikih serija; uštedu radnog vremena i sirovina; podelu rada unutar fabrike; pojednostavljenje montaže sklapanjem delova koji se mogu menjati; ekonomično pakovanje: maksimalan broj komada na minimalnu zapreminu; specijalizaciju rada: sečenje, savijanje, sklapanje. Priča o „tonet” stolici i njenom tvorcu nerazmrsiva je baš kao što je nerazmrsiva estetika spiralno-elipsastog tipa i stila, tako nepogrešivo prepoznatljiva, bliska duhu i telu čoveka s kojim ona u ljubavi živi čitav vek i po.

Suština ideje je u tome što je bukovo drvo - savijeno u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti - Mihael Tonet oblikovao u beskonačno mnogo varijanti: stolica, stolova, kreveta, čiviluka, polica, kolevki za bebe, od kojih stolica br. 14 predstavlja samo suštinu i simbol jedne ideje.

Mihael Tonet (1796-1871)

Rođen je u malom nemačkom gradu Bopardu koji je bio centar proizvodnje nameštaja. Koristeći tehniku koju je video kod proizvođača buradi i čamaca, došao je na ideju da pomoću vrele vodene pare savija bukovo drvo u željene forme. Zahvaljujući prirodnoj fleksibilnosti bukovog drveta, koristeći odgovarajući alat, dobio je široku lepezu mogućnosti oblikovanja. Godine 1836. proizveo je prvu stolicu pomoću nove tehnologije, a 1856. patentirao je proces savijanja bukovog drveta. Osetio je da je na pomolu revolucionarna ideja i zahvaljujući ličnim ambicijama, izložio je svoje nove stolice na Svetskoj izložbi u Londonu 1851. godine. Pored vanserijskog talenta i smisla za biznis, Mihael Tonet je imao i sreće: 

- da kao običan stolar na sajmu u Koblencu, upozna austrijskog kneza Meterniha, koji ga je podržao i omogućio mu da svoje ideje prezentuje nikom drugom do caru Francu Jozefu. Impresioniran njegovim idejama, car će naložiti vladi da podupre njegov rad; 

- da se oženi ženom koja će ga razumeti i biti njegov saradnik pune 42 godine braka, i pored toga što je izrodila četrnaestoro dece, od kojih je sedmoro umrlo veoma rano; 

- da ima podršku svojih sinova, od kojih će petorica nastaviti njegovo delo u svojoj slavnoj, složnoj firmi „Braća Tonet”; 

- da umre star, ovenčan uspehom i slavom i okružen svojom decom. 

Bukovo drvo savijeno pod velikom temperaturom uz visoku vlažnost, oblikovano u beskonačno mnogo varijanti, preživelo je sve dizajnerske avanture 20. veka i do sada ostalo jedinstveno, potvrđujući staro pravilo da originalan stvaralac nije onaj koji nikoga ne imitira, već onaj koga niko ne može da imitira.

Marijana Milosavljević, diplomirani istoričar umetnosti