- Terasa jeste unutar vašeg poseda, ali spoljni zidovi i izgled zgrade su zajedničko vlasništvo. Svaka izmena na njima zahteva saglasnost stanara i institucija.
- U praksi, opštine odobravaju projekte samo za celu vertikalu ili celu zgradu radi očuvanja izgleda fasade.
- Na prijavu bilo kog komšije, građevinski inspektor ima zakonsko pravo da naredi uklanjanje kompletne PVC ili ALU stolarije o trošku vlasnika stana.
Ako prošetate bilo kojim gradom u Srbiji i pogledate fasade, videćete šareniš: jedna terasa je otvorena, druga ima belu PVC stolariju, treća tamne aluminijumske profile, a četvrta je pretvorena u produžetak dnevne sobe. Zatvaranje terasa je decenijama naš omiljeni nacionalni sport i najbrži način da se „otme“ još koji kvadrat stambenog prostora.
Međutim, vremena su se promenila, a pravila pooštrila. Većina vlasnika stanova u ove radove kreće opušteno, vodeći se logikom: „Moja terasa, moja stvar, platiću majstora i rešen problem“. Ipak, bolno otrežnjenje stiže tek naknadno – kada na vrata zakuca građevinska inspekcija zbog samo jedne prijave besnog komšije, ili kada godinama kasnije shvatite da zbog te investicije ne možete da prodate sopstveni stan.
Evo šta o zastakljivanju zapravo kažu zakoni u Srbiji i zašto ova adaptacija nikada nije isključivo privatna odluka.
Fasada nije privatno vlasništvo
Zatvaranje terase se najčešće svodi na angažovanje majstora koji postave profile i stakla. Vlasnici misle da na to imaju pravo, ali Zakon o stanovanju i održavanju zgrada jasno kaže – fasada zgrade je zajednički deo objekta.
To obuhvata konstruktivne elemente zida, izolaciju i završnu obradu spoljne strane. Iako vi ekskluzivno koristite svoju terasu, njenim zatvaranjem vi direktno menjate spoljašnji izgled cele zgrade. Zbog toga ne možete donositi odluke sami.
Surova realnost: Kako izgleda procedura “?
Zakon o planiranju i izgradnji zahteva da za ove radove dobijete odobrenje u skladu sa članom 145 (takozvanu „malu dozvola“). Zahtev se podnosi elektronskim putem kroz objedinjenu proceduru, a nadležni organ formalno odlučuje u roku od pet radnih dana.
Međutim, ovde dolazimo do drugačije slike u praksi. Opštine i sekretarijati za urbanizam skoro nikada ne odobravaju zahteve za zastakljivanje pojedinačne terase jer to narušava jedinstven izgled zgrade. Dozvolu možete dobiti samo ako cela zgrada (ili cela vertikala stanova) podnese zajednički projekat, sa identičnim profilima, kako bi sve izgledalo uniformisano. Pošto je u realnosti nemoguće naterati sve komšije da u isto vreme daju hiljade evra za stolariju, legalno zastakljivanje u sopstvenoj režiji je u Srbiji praktično nemoguća misija. Zato se 99 odsto ovih radova radi ilegalno.
Dovoljna je jedna prijava komšije
Pošto nemate crno na belo odobrenje, a fasada pripada svima, skupština stambene zajednice ima pravo glasa, a građevinska inspekcija reaguje na prijavu bilo kog stanara iz zgrade.
U galeriji pogledajte jednu divno uređenu terasu.
Ako inspektori izađu na teren i utvrde da nemate papire, naložiće hitnu obustavu radova ili vraćanje terase u prvobitno stanje. To u praksi znači potpuno uklanjanje ugrađene konstrukcije. Najveći udarac po džep u tom slučaju nije kazna, već činjenica da gubite sav novac koji ste dali za profile, staklo, montažu i hidroizolaciju, a morate sami da platite i troškove demontaže.
Problem izbija na videlo prilikom prodaje stana
Dok živite u stanu, nelegalna terasa može godinama prolaziti neprimećeno ako vas niko ne prijavi. Situacija se drastično menja kada odlučite da prodate nekretninu, kod ostavinske rasprave ili pokušaja uknjižbe dodatne kvadrature.
Tokom provere dokumentacije, advokati kupaca ili banke koje odobravaju stambene kredite odmah vide da se stanje na terenu ne poklapa sa onim u katastru. Banke često odbijaju da stave hipoteku na stan sa nelegalno izmenjenom fasadom, što može potpuno da uspori, zakomplikuje ili trajno ugrozi prodaju stana.
BONUS VIDEO: