U okviru projekta Zaboravljena jela Srbije, obilazimo našu zemlju, istražujemo veličanstvene predele i probamo autentične ukuse. Put nas je doveo i na jug Srbije, u vranjski okrug gde se upoznajemo sa specijalitetima poput ćulbastije, ljutenice i crvenaca.
Za početak, uživajte u video prilogu, a onda pročitajte i recepte ispod...
Ćulbastija
Sastojci:
750 g junećeg ili goveđeg vrata
4 dl ulja
400 g crnog luka
so, biber
Priprema:
Meso odvojte od kostiju, isecite na šnicle, pa začinite i pomešajte s naseckanim lukom.
Zatim ga premažite uljem i tako marinirano ostavite sat-dva u frižideru.
Pre pečenja meso očistite od luka i ispecite na žaru.
Luk stavite u posebnu posudu jer ćete ga kasnije upotrebiti.
Gotovu ćulbastiju stavite na tanjir i prelijte marinadom.
Ljutenica
Sastojci:
5-6 crvenih mesnatih paprika
2 ljute papričice
250 g praziluka
2-3 čena belog luka
so
ulje
Priprema:
Paprike skuvajte u slanoj vodi, ocedite, oljuštite (dovoljan je jedan potez), očistite od semena i iseckajte.
Praziluk takođe iseckajte što sitnije i izmešajte s paprikama, pa dodajte ulje i sitno seckan beli luk.
Posolite po ukusu.
UPUTSTVO ZA PRIPREMU LJUTENICE POGLEDAJTE U NAŠEM VIDEO KLIPU A ZATIM U NASTAVKU TEKSTA PROČITAJTE KOJI JE OMILJENI SLATKIŠ IZ OVOG KRAJA!
Crvenci
- Sastojci:
- 300 g oštrog brašna
- 1 l ledene vode
- 200 g prah-šećera
- 200 g seckanih ili drobljenih oraha
- 1/2 flašice ekstrakta maline
Priprema:
Brašno razmutite u hladnoj vodi i kuvajte dok se ne zgusne.
Isključite vatru ali ostavite na ringli, pa dodajte šećer i orahe, promešajte i sklonite s vatre i dodajte ekstrakt.
Sipajte u dobro podmazan pleh i pecite na 180-200 stepeni. Kolač isecite na štanglice ili kockice, da ga možete poslužiti sa sitnim kolačima.
U vranjskom kraju ima mnogo toga da se vidi, a naše predloge pogledajte na sledećoj strani!
Vranje
Temperamentni grad na jugu Srbije pravo je mesto za povratak u prošlost, u vreme kada su ovde gospodarili Turci Osmanlije, čiji se uticaj primećuje i dan-danas.
Narodni muzej čuva stare gradske nošnje, autentični nameštaj i ostalo pokućstvo iz tog vremena, kao i mnoga druga svedočanstva i predanja.
Smešten je u Pašinom konaku, koji je podigao Raif-beg Džinoli 1765. godine. Autentična građevina pravi je primer balkansko-orijentalnog stila.
Druga obavezna stanica prilikom posete našem najjužnijem gradu jeste Muzej-kuća Bore Stankovića u Baba Zlatinoj ulici. U živopisnom okruženju, među kućama prekrivenim ćeramidom ušuškao se dom znamenitog pisca, koji je u svojim delima verno dočarao lepotu ovog grada, njegove sokake i kaldrmisane ulice, običaje, tradiciju i verovanja.
Još jedan svedok prohujalih vremena jeste turski hamam s skraja 17. veka. Građevina od tesanog kamena i cigle ima pet kupola i sastoji se od halvata (kupatila), hazne (rezervoara za vodu) i svlačionice.
Posetioci svakako moraju čuti i legendu o nesrećnoj ljubavi Ajše, ćerke bogatog Selim-bega i pastira Stojana, nastradalih od metka njenog oca, koji se protivio ljubavi svoje ćerke i siromašnog srpskog momka. Navodno, Ajšina poslednja želja bila je da se od novca namenjenog njenom mirazu i svadbi, sagradi most na mestu gde su se njih dvoje tajno sastajali. Beli most ili Most ljubavi spojio je obale Vranjske reke i postao simbol ljubavi srpskog Romea i njegove Julije, kao i zaljubljenih parova koji ovamo dolaze iz svih krajeva naše zemlje i sveta.
Vražji kamen
U blizini Vranja nalazi se veoma neobično i još uvek nedovoljno poznato mesto, koje svakako zaslužuje bolji status na turističkoj mapi.
Vražji kamen se nalazi na oko 2 km od Trgovišta, s kojim ga spaja vijugav kameni put što prati tok reke Pčinje. Oni uporniji i hrabriji, koji se uspnu na skoro 800 m visoku stenu, uživaće u nestvarnom predelu: kamenim kupama koje se strmo uzdižu iznad kanjona, a tu su i vremešne, napuštene kuće od pruća i blata kao i Crkva Presvete Bogorodice na samom vrhu.
Iako je Vražji kamen delo rečne erozije, u ovom kraju postoji više legendi o nastanku tog neobičnog mesta.
Prema jednoj, đavoli su hteli da preokrenu tok reke Pčinje, pa su bacali kamenje u vodu, a prema drugoj, meštani su uporno pokušavali da sagrade crkvu, međutim, đavoli bi sve sagrađeno u toku dana odnosili na Vražji kamen u znak osvete seljanima koji ih nisu poštovali. Tako je i nastala crkva na stenama.
Otuda i verovanje da su to đavolska posla, pa zato u tim kućama niko ne živi, niti se iko u crkvi krštava i venčava.
Izvor: Lepa & Srećna