- Amerikanka Bruk Blek preselila se u Dansku očekujući zdraviji odnos prema poslu, ali je zbog starih navika u početku radila još više.
- U Danskoj je radna nedelja 37 sati, a zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora, što joj je u početku bilo teško da prihvati i koristi.
- Tek posle odmora u letnjikovcu sa porodicom shvatila je da joj pauza vraća energiju i da odmor ne umanjuje ambiciju.
Danska se često navodi kao primer zemlje u kojoj posao ne zauzima centralno mesto u životu. Kraća radna nedelja, duži godišnji odmori i fleksibilno radno vreme zvuče kao savršen recept za balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Međutim, preseljenje u takvo okruženje ne znači da ćemo preko noći promeniti sopstvene usvojene navike.
To je na svojoj koži iskusila Amerikanka Bruk Blek. Godinama je gradila karijeru u muzičkoj industriji u Njujorku i Los Anđelesu, gde se navikla na tempo u kom rad nikada ne prestaje kada prođe osam sati. Danas osmišljava komunikacijske strategije za startape i velike kompanije iz oblasti zabave i tehnologije, ali je stare navike ponela sa sobom i u novu zemlju.
„Mislila sam da će me preseljenje u Dansku odmah izlečiti od radoholizma, ali sam zbog toga na kraju radila još više, na sopstvenu štetu”, napisala je Blek u autorskom tekstu za CNBC Make It.
Koliko se radi u Danskoj, a koliko u Americi
Blek je ubrzo shvatila da se njene predstave o posvećenom radniku uvek ne uklapaju u dansko radno okruženje. U Sjedinjenim Američkim Državama radila je više od 40 sati nedeljno i redovno odgovarala na pozive kolegama uveče i vikendom.
Navikla je da ruča za radnim stolom dok odgovara na poruke, ali su njene nove kolege u Kopenhagenu svakog dana u 11.30 zajedno odlazile u kantinu. U kancelariji su postojale posebne kabine za telefonske razgovore, pa kada bi sve bile zauzete, nije mogla jednostavno da obavi poziv iz svog boksa kao rezervno rešenje.
Ipak, najveći izazov nisu predstavljala kancelarijska pravila, već njen lični odnos prema odmoru. Dok su joj kolege pokretom i stavom pokazivale da treba napraviti pauzu i odvojiti vreme za sebe, ona je osećala stalnu potrebu da dokazuje sopstvenu vrednost kroz rad.
„Sada shvatam da sam se neopisivo plašila. Mislila sam da će delovati kako nisam dovoljno ozbiljna ili ambiciozna ako odvojim vremena da pošaljem neku poruku”, priznala je Blek.
Koliki je godišnji odmor u Danskoj
U Danskoj uobičajena radna nedelja traje 37 sati, dok zaposleni imaju pravo na pet nedelja plaćenog godišnjeg odmora. U mnogim sektorima ugovori omogućavaju i dodatne slobodne dane.
Za nekoga ko dolazi iz radnog okruženja u kom prekovremeni sati i stalna dostupnost čine svakodnevicu, takav sistem deluje kao ostvarenje sna. Međutim, Blek u početku nije znala šta da radi sa tolikim slobodnim vremenom. Čuvala je dane, pa ih je na kraju izgubila jer ih nije prenela u narednu godinu.
Kada je konačno odlučila da iskoristi odmor krajem godine, suočila se sa novim problemom: u tim meseci bio je najveći obim posla, delom i zato što mnogi Danci koriste leto za duža porodična putovanja. Na kraju je nastavila da odgovara na mejlove i tokom dana koje je trebalo da provede van kancelarije.
Posebno joj je ostao u sećanju pokušaj da radi tokom letnje pauze, u periodu kada su skoro sve njene kolege bile na odmoru.
„Mislila sam da ću, ako budem radila dok svi ostali odmaraju, ispasti nekakav heroj”, napisala je Blek.
Ispostavilo se da od toga nije imala nikakve koristi. Ljudi sa kojima je trebalo da sklapa dogovore nisu odgovarali na poruke, pa nije uspevala da završi planirane zadatke. Umesto da napuni baterije, mučio ju je osećan krivice jer nije postigla željenu produktivnost. Kada je o tome razgovarala sa suprugom i kolegama, shvatila je da se oni uopšte ne opterećuju na taj način.
Kako porodice žive u Danskoj
Danska kultura nadaleko slavi uživanje u jednostavnim stvarima, prijatnoj atmosferi i trenucima koje provodimo bez žurbe. Za Blek, međutim, ni taj koncept nije bio lak za usvajanje.
Pripremila je sve što bi moglo da doprinese opuštanju: sveće, pribor za pletenje, knjige i sastojke za kolače koje nikada nije stigla da ispeče. Ipak, misli su joj stalno lutale ka poslovnim obavezama.
Slično se dogodilo i sa idejom o odlasku u vikendicu. Nije razumela zašto bi neko putovao nekoliko sati od grada da bi odmarao na selu, naročito kada lepo vreme nije zagarantovano.
To se promenilo tek kada je sa porodicom provela nedelju dana u letnjikovcu svoje svekrve. Boravila je u prirodi, čitala, šetala i ručala na suncu. Aktivnosti koje su joj do tada delovale dosadno odjednom su joj donele mir.
Rezultat je iznenadio i nju samu: osećala se odmornije, dobila je novu vedrinu i primetila da joj se vratila kreativna energija. Nije sasvim sigurna šta je dovelo do te promene. Možda je konačno osetila potpunu iscrpljenost od stalnog rada, a možda je prvi put sebi dozvolila da odmara bez pritiska.
Blek je tek posle nekoliko godina počela redovno da koristi godišnji odmor tokom leta. Ipak, čak i tada je osećala potrebu da svaki slobodan trenutak ispuni obavezama i dodatnim projektima. Zbog toga je sa suprugom i dve ćerke provodila manje vremena nego što je želela.
Njen suprug joj je ukazao na to da mnoge danske porodice provode tri ili četiri nedelje zajedno, bez ikakvog prekida i javljanja na radno mesto. To joj je pomoglo da razume koliko se teško oslobađamo navika koje godinama smatramo jedinim ispravnim.
Najvažnija lekcija koju je naučila nije glasila da treba manje da radi po svaku cenu, već da prestane da posmatra odmor kao nešto što mora prethodno da zasluži.
Posle šest godina života u Danskoj, Blek i dalje ne smatra da je pronašla savršen balans. Ipak, sada daleko bolje razume da vreme odvojeno za sebe ne predstavlja prepreku za uspeh.
„Tek sada učim ono što Danci odavno znaju – kada odmor postavim kao prioritet, time ne umanjujem sopstvenu motivaciju, energiju ili ambiciju”, poručila je.
Njeno iskustvo jasno pokazuje da promena sredine može da pomogne, ali da sama po sebi nije dovoljna da promenimo način na koji razmišljamo o radu. Ponekad traži mnogo više vremena da prihvatimo istinu: slobodno vreme ne dokazuje da vredimo manje, niti da imamo manje ambicije.
BONUS VIDEO:
Tekst: Citymagazine / Lepa&Srećna / J. G.