21. februara 1977. američki grad Čikago bio je paralisan šokom i strahom zbog užasnog ubistva koje se desilo njihovoj sugrađanki.
Mlada Teresita Basa, koja je radila kao terapeut u bolnici, pronađena je mrtva u svom stanu, ispod zapaljenog dušeka sa mesarskim nožem zarivenim u grudi. Mesto zločina je bilo jezivo, a policija nije imala za šta da se "uhvati" u istrazi. Pokušali su da uđu u trag njenom ukradenom nakitu, ali bez uspeha. Takođe nisu uspeli da dovedu nijednog od osumnjičenih u vezu sa zločinom. Ovo ubistvo je delovalo kao nemoguć slučaj za rešavanje, sve dok se nije pojavio jedan sumnjiv izvor informacija.
Remi Čua, tehnološkinja koja je jedva poznavala žrtvu (radile su u istoj bolnici), počela je da govori kako je jednog dana počela da doživljava čudne, neobjašnjive događaje zbog kojih se osećala nelagodno. Počelo je sa snom u kome je videla Basinog ubicu. U početku nije mnogo razmišljala o tome, ali onda su počele da joj se dešavaju čudne stvari.
Čua je tvrdila da je jednog dana počela da govori čudnim glasom koji nije bio njen. Tvrdila je da je to glas žene koja je ubijena. Glas je navodno govorio preko nje, dajući detalje o ubistvu koje je samo ubica mogao da zna. Čua kaže kako nije bila svesna šta govori ili radi, i kako nije imala nikakvu kontrolu nad situacijom.
Ljudi bliski tehnološkinji bili su uznemireni njenom iznenadnom promenom ponašanja. Mislili su da je opsednuta ili psihički bolesna. Odveli su je kod psihijatra, ali doktor nije mogao da objasni šta joj se dešava. Čua je nastavila da govori glasom ubijene žene, a ona je počela da daje tragove o ubici.
U početku su ljudi oko Čue bili skeptični po pitanju onoga što je ona govorila. Međutim, kako je nastavila da otkriva detalje o ubistvu, počeli su da veruju da tu ima nečega. Podsticali su je da nastavi da priča, nadajući se da bi mogli da iskoriste njene informacije da uhvate ubicu. Jednog dana, Čua je pomenula ime "Alan Šoveri" dok je govorila glasom ubijene žene. Ime nikome u to vreme nije značilo ništa, ali će se uskoro pokazati kao vitalni trag. Čua je nastavila da govori glasom ubijene žene, a ona je davala sve više detalja o ubici.
Na kraju, policija je saznala šta se dešava i uprkos čitavoj misteriji oko Remi Čue, odlučila je da istraži Alana Šoverija. Otkrili su da je on bio obezbeđenje u istoj bolnici gde su radile i Basa i Čua. Saznali su i da je otpušten sa posla samo nekoliko dana pre ubistva, što je policija smatrala mogućim motivom zločina.
Policija je odlučila da privede Šoverija na saslušanje. Pitali su ga da li zna nešto o ubistvu, ali je on negirao bilo kakvu umešanost. Međutim, kada su spomenuli Čuino ime, on se slomio i priznao zločin. Šoveri je rekao da je ubio Basu jer je bio ljut što su ga otpustili sa posla. Ukrao joj je nakit da bi izgledalo kao da je pljačka pošla po zlu. Zatim je zapalio dušek da bi prikrio tragove. Iako je prvo poricao ubistvo, na kraju se Šoveri izjasnio krivim i kažnjen je sa 14 godina zatvora.
Slučaj ubistva Teresite Base je rešen, a sve zahvaljujući neverovatnom izvoru informacija - Remi Čui, za koju nikada niko nije uspeo da objasni na koji način je dolazila do informacija.
Policija je bila zadovoljna jer je slučaj rešen, ali i dan danas ostaje misterija kako je moguće da neko može da govori glasom preminule žene koju je jedva poznavala i odakle su joj poznati detalji, ukoliko i sama nije bila umešana u zločin ili imala informacije o njemu.
Ovaj slučaj iznedrio je puno pitanja o prirodi uma i ulozi nesvesnog, za čijim odgovorima se i dalje traga. Remi Čua pristala je da govori za knjigu "Glas iz groba" koja je izdata 1994. godine, a koju je napisala zajednička koleginica.
Knjiga je nastala kao podsetnik na moć ljudskog uma, misterije nesvesnog i važnost pravde, a rešavanje slučaja ovog svirepog ubistva i dan danas intrigira mnoge...
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna / B.S.