Veče je savršeno odslikavalo moje raspoloženje... Na momente sam mislila da ništa ne može da poljulja moj mir, potpuno uronjena u miris kiše sa po kojom notom božura. Mora da sam se duboko zamislila kad nisam primetila koliko dugo me je neko drmao da se osvestim...

„Samo da pitam da li ste dobro? Sedite ovde već satima, a ne znam da l‘ vam sa lica idu suze ili mi se učinilo?“ Istrgla sam svoju ruku iz ruke stranca koji se na moj namršteni pogled počeo udaljavati od klupe u parku.
 Za trenutak sam se setila svega: beskrajnih dodira, svilenih poljubaca i prostranstva koje je dopiralo iz njegovog pogleda. Sve ono što smo prošli skupa više je ličilo na realnu bajku nego na život kakav je za ljude. Kad sam se prepustila.... više se i ne sećam....

Odlučni koraci da se ode...

To je ono kad ne znaš da li lutaš ili si nađen... sa koje planete dopiru ti božanski osećaji...da li si toga uopste vredan?! Jedino znaš zašto je dobro što si upravo u svojoj koži... Kao da jedan, najbolji deo tebe oživi, poraste, nabuja... Paleta najnežnijih osećaja, naramak svega dobrog što se retko uprti samo od sebe, već ti ga neko slučajem donese. I sve si što nisi mislio da ikada možeš biti... Letiš, toneš, vladaš.... ali ne sobom, nego mirisima, dodirima, pokretima. Visoko na nebu spajaš zvezde čineći jedan lik, seckaš slova iz novina slažući jedno ime, gde god pogledaš vidiš uvek isti hod i nestaješ dok ne osetiš tu ruku na svojoj koži...

Prilaze mi dvoje mladih, ali im ne gledam u lica... Ostajem prikovana za njihove korake i počinjem da shvatam šta se u stvari desilo... Svanulo je. Taj dan sam morala na neodložan put... jedan jedini te godine... ali za stalno. Čekala sam da me odveze do susednog grada u kojem je trebalo da ostanemo za stalno. Došao je... dovezao me do stana... zaćutao... i jedino čega se sad mogu setiti jesu ti odlučni koraci da se ode...

Shvatam da sam mokra do gole kože...
 da ko zna koliko već sedim na klupi u parku zamišljajući božure ispred svoje kuće...
jedina pomisao koja me zagreje kad je hladno napolju...
kad je hladno iznutra...

Marina