Drina Pešić, balerina i novinar, dama koja je spojila dve profesije, kroz koje je sledila put i talenat oba roditelja. Aktivna paralelno i u jednoj i u drugoj ona sa istom snagom i predanošću staje na daske koje život znače, kao i pred kamere. Za ciklus intervjua „Jake žene Beograda“ Drina otkriva kako je uplovila u svet baleta i kako uspeva da blista istim sjajem na dva „fronta“.

Vaš put od dvojčice do uspešne umetnice – kako ste ušli u umetničke vode, s obzirom na to da je balet umetnost koja zahteva posvećesnot od najranijeg detinjstva?

Moja mama je bila balerina, tata novinar lista Politika! Mama je rođena Beograđanka koja je svoju karijeru napravila u Sarajevu u Narodnom pozorištu, a ja sam se rodila u Sarajevu gde sam išla u školu, osetila čari scene, a diplomirala u baletskoj školi Lujo Davičo u Beogradu i više od dvadeset godina sam član Narodnog pozorišta, treći solista. Logično je bilo da uz mamu balerinu “probam” balet. Išla sam sa njom na vežbe, probe, predstave i zaljubila se u tu umetnost. Igrala po kući, upisala baletsku školu i sa deset godina sam znala da ću biti balerina!

Vi ste i poznat novinar, autor brojnih emisija – kako ste došli na to da spojite ove dve profesije?

Uvek sam smatrala, tako i dalje mislim, da se ne posvećuje dovoljno pažnje u medijima baletskoj umetnosti. Tako sam davno na TV Politika osmislila i radila emisiju „Svet baleta“. Ali kada vas vide kako se slikate, ponašate ispred kamera brzo dobijete i druga angažovanja tako sam ja uz tu emisiju radila i emisiju „Gala“ sa Vesnom Dedić. Ja volim kameru, volim, kako se u žargonu kaže, da se slikam. To sam naučila igrajući na pozorišnoj sceni. Redovno sa istim ciljem na maloj sceni Narodnog pozorišta organizujem „Veče baleta i mode“, a 7. decembra 2019. ovaj događaj održan je deseti put. Meni ni baletska umetnost (kada sam dosta igrala, sada se moja baletska karijera polako završava) nikada nije bila zahtevna, kao ni rad na televiziji. Mene ove dve profesije ispunjavaju, uživam u njima i radim ih sa lakoćom. Nikada nisam radila ono što mi nije predstavljalo zadovoljstvo i gde se nisam osećala dobro.

Kakava je, prema vašem mišljenju, jaka savremena žena?

Jake žene su iskrene, odgovorne i znaju šta žele. Takođe jake žene su svesne svojih mana znaju da nisu savršene u svemu, znaju da se nose sa svojim manama i znaju da ih te mane ne čine manje vrednim. Jake žene rade na sebi. Nisu opterećene karijerom.

Imate školu za mlade talente – kakav je odnos našeg društva prema talentovanoj deci? Koja je uloga roditelja, koja škole, a gde su u svemu tome institucije?

Radim sa decom, otkrivam im čari ugre, uživam u radu s njima. Mi tu više igramo, pravimo koreografije nego što radimo “pravi” balet jer su one još male, uzrasta su od 3-8 godina. Imamo dosta talentovane dece, ali nažalost za nas, ta talentovana deca, konkretno mislim na balet, odlaze u inostranstvo i svoju karijeru stvaraju na svetskim scenama. Jer, kod nas se dešava da škole vode osobe koje uopšte nisu iz branše, ili da vam profesionalni angažman i napredak zavise od toga koliko se dopadate čelnim ljudima. Što se tiče roditelja, oni po mom mišljenju previše slušaju decu - naravno da ne treba da vodite dete na neku aktivnost ako dete ima odbojnost prema tome, ali takođe ne treba ni olako odustajati. Idete na balet, pa glumu, pa ritmiku, pa se potom ipak vraćate na balet... Ja se trudim da im kroz brojne nastupe, snimanja, odlaske na baletske predstave približim ovu umetnost a na njima je da, kada porastu, naprave izbor.

Povezane vestiMIA MEDAKOVIĆ TOPALOVIĆ: ni iz čega stvaram najbolje

Šta je za vas merilo uspeha?

Za mene je uspeh što sam pre svega postala mama naše Iskre! Uspeh je i što sam napravila svoju priču, karijeru i već me manje više svi u novinarskom svetu znaju kao „Drinu balerinu“. Uvek postavljam sebi ciljeve i radim na tome da ih ostvarim.

Poruka mlađim kolegama koji bi želeli karijeru da posvete umetnosti.

Mladi koju god profesiju da izaberu moraju puno da rade, pogotovo u umetnosti i novinarskom poslu, ne smeju nikada da odustaju i uvek sebi treba da postavljaju nove ciljeve. Uspeh je neminovan, svaki umetnik živi za uspeh! Pročitala sam davno šta je Pikaso rekao: “Često se kaže da umetnik treba da radi za sebe, za ljubav prema umetnosti. I da treba da ima prezir prema uspehu“. To nije tačno, umetniku treba uspeh!

Šta je za vas sreća i koji su vaši planovi za 2020. godinu?

Sreća je kada ste ispunjeni, zadovoljni; ja uvek tragam za srećom. Meni je 9. januara rođendan i januar je uvek moj mesec, želim da nastavim da radim na televiziji, da napredujem i u potpunosti se posvetim radu na malim ekranima. Naravno, u planu su i brojni događaji, želja mi je i da organizujem „Veče baleta i mode“ u mom rodnom gradu, Sarajevu.

Izvor: Lepa&Srećna