Usamljenost je jedan od najvećih problema savremenog čoveka, čak i u svetu gde tehnologija povezuje ljude više nego ikada. Starac Emilijan Simonopetriski otkriva jednostavno, ali duboko rešenje: tihu prazninu u duši ne uklanjamo traženjem pažnje, već darivanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Njegove reči podsećaju da prava ljubav, zajedništvo i služenje drugima mogu biti lek za osećaj izolacije i unutrašnju tugu.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U vremenu kada tehnologija povezuje ljude više nego ikada, paradoksalno je koliko se usamljenost širi. Moderni čovek, okružen društvenim mrežama, konstantnim informacijama i brzim ritmom života, sve češće oseća prazninu koju ni najbliži ne mogu popuniti. Usamljenost nije samo odsustvo drugih, već unutrašnji osećaj izolacije, nemogućnost da se srce otvori i da se doživi pravi susret sa bližnjima.
Starac Emilijan Simonopetriski pruža jednostavno, a duboko rešenje: "Kada usamljenost napušta? Kada voliš nekoga, osećaš ga živog pred sobom. Usamljenost oseća onaj koji ne voli, a ona postaje još veća kada želim da me drugi vole.
Bilo koja osoba, bio kralj ili prosjak, kada jednom poželi da bude voljena, videće da će odmah osetiti usamljenost. Čim počne da voli, ne ljudskom ljubavlju već u Crkvi, usamljenost počinje da nestaje i otkriva da je cela Crkva, svi, sa njim", govorio je starac Emilijan.
Ove reči nas podsećaju da rešenje za tihu bol savremenog čoveka nije u traženju pažnje ili prividne ljubavi, već u darivanju ljubavi.
Prava ljubav, ona koja nadilazi egoističke potrebe i poistovećuje nas sa bližnjima i sa Bogom, postaje lek za unutrašnju prazninu. U pravoslavlju ljubav nije samo osećaj ili želja – ona je čin, život u zajedništvu sa Crkvom i sa ljudima oko nas.
Kada volimo kroz Crkvu, kada služimo bližnjem i ne tražimo samo da budemo voljeni, otkrivamo da nismo sami. Svaka molitva, svaki čin pažnje, svako delo dobrote povezuje nas sa zajednicom vernika, otklanja osećaj izolacije i pruža duhovni mir.
U svetu u kojem se brzina života često pretvara u otuđenost, reči starca Emilijana podsećaju nas na osnovnu istinu: usamljenost nestaje kada volimo – ne da bismo bili voljeni, već da bismo darivali život i prisustvo drugima.
U toj ljubavi, u toj veri, i kralj i prosjak pronalaze istinski mir i radost. Pročitajte i koja se molitva čita kad osećate da ste bez nade.
BONUS VIDEO:
Tekst: Religija.rs / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić