Mentalno zdravlje je često i okosnica fizičkog zdravlja, a kažu da nema izazovnijeg perioda od meseca januara. Kad prođu Nova godina i Božić, kad nas na poslu dočekaju svi oni isti problemi koje smo ostavili pred odlazak na praznike, mnogi se suoče sa teškom krizom.
Hladni kratki dani i rani večernji mrak su dodatni teret za dušu. Još kad pogledamo kako nam je malo para ostalo na računu posle prazničnih kupovina, ne treba nam veći okidač za januarsku depresiju.
"Januar je posebno težak za sve one koji inače imaju problema sa mentalnim zdravljem", kaže dr Entoni Dimarija, američki psiholog koji se bavi poremećajima ličnosti. "Sudaraju se zimska i postpraznična depresija, a manjak dnevne svetlosti izaziva mnogo teže posledice nego što se obično misli."
Po rečima dr Demarije, telo tada počinje da proizvodi više melatonina, što nam smanjuje energiju. Zato se osećamo usporeno, češće nam se spava. Posebno su ovim promenama ugrožene žene.
Nekoliko tehnika mogu da budu veoma korisne u zimskom periodu. "Pre svega, posvetite sebi posebnu pažnju", savetuje dr Šarlin Ruen. Kao klinički psiholog, ona kaže da je važno nastaviti sa druženjem, biti okružen ljudima i pomoći sebi da se održi optimizam. "Nemojte potcenjivati uticaj svetla, mirisa, muzike."
Lekari savetuju da tokom dana koristimo što jače veštačke izvore svetlosti da bismo nadoknadili manjak prirodnih, kao i da slušamo svoj ritam i obezbedimo sebi više sna.
"Među muškarcima između 25. i 40. godine, veliki je rizik od samoubistva, dok se kod žena između 25. i 50. godine najčešće dijagnostifikuje depresija."
"Takođe, nemojte da pridajete previše pažnje svojim trenutnim osećanjima", savetuje lajfkouč Dajana Kejs. "Setite se da ta osećanja ne predstavljaju čitavu vašu ličnost, vi ste mnogo više od toga. I nemojte se meriti sa nekim idealnim `ja` i velikim ciljevima koje ste sebi zacrtali".
Prema rečima dr Milera, sa teškoćama iz domena mentalnog zdravlja bori se svaka četvrta osoba. "Među muškarcima između 25. i 40. godine, veliki je rizik od samoubistva, dok se kod žena između 25. i 50. godine najčešće dijagnostifikuje depresija", upozorava on.
"Najvažnija rečenica koju neko može da izgovori je `mnogo mi je teško`. Tada je važno da ga saslušate i to bez ikakvih osuda. Da dozvolite toj osobi da otkrije šta oseća. Imajte na umu da neki ljudi čak ne mogu da govore o svojim problemima, ali mogu da vam pišu poruke, bilo SMS bilo na Viber. Pročitajte ih i odgovorite porukama ohrabrenja."
Prema rečima Dajane Kejs, ljude treba podsećati da su osećanja ipak prolazna i da osoba može u svakom trenutku da sebi postavi nove ciljeve. "Ako sredinom januara shvatite da su očekivanja na početku godine bila preterana i da ste se vratili svom starom poslu, problemima i okruženju koje se nije promenilo, to nije razlog da se sve `sruši`", objasnila je psiholog Kristina Brajović Car u emisiji "150 minuta", na TV Prva.
"To može biti dobra polazna tačka da ponovo promislite o svojim očekivanjima i sada napravite realističniji plan. I to je sasvim dovoljan zadatak za januar", savetuje ona.
Tekst: Lepa&Srećna