ZAŠTO MUŠKARCI KRIJU EMOCIJE: Dr Marić otkriva sve što niste znali o ljubavi

Kako funkcionišu muški i ženski možak kada smo zaljubljeni, za magazin "Lepa&Srećna" ispričao je dr Jovan Marić.

Shutterstock

Muškarci i žene ne funkcionišu podjednako u ljubavi, što je danas i naučno dokazano. Istraživanja rada mozga pomoću funkcionalne magnetne rezonance i „biohemijska istraživanja ljubavi” pokazuju jasne razlike u ponašanju polova.

‒ Zaljubljivanje je buran emotivno-nagonsko-hormonalni proces koji traje oko šest meseci, sa intenzivnim lučenjem neurohormona dopamina (hormon za uzbuđenje i zadovoljstvo, supstanca nagrade), a žene bolje „plivaju” u tom stanju. Za obradu emocija žene imaju auto-put sa osam traka, a muškarci običan seoski put; dok je moždana masa za obradu seksa kod muškaraca ogroman aerodom, a kod žena malo seosko uzletište - slikovito objašnjava prof. dr Jovan Marić.

ZALJUBLJENI – ZALUĐENI

Prvih šest meseci čini faza dopamina i tu važi ona latinska izreka: amantes – amentes ili zaljubljeni – zaluđeni. Zatim sledi faza oksitocina i vazopresina (molekuli intimnog vezivanja). Kada oksitocin preuzme primat nad dopaminom, znak je da zaljubljenost prelazi u ljubav. Vazopresin kod muškarca formira specifičnu vezanost za „svoju teritoriju”, za prostor, sobu, „njegove stvari” („ne diraj mi moje stvari”), pa tu spada i partnerka.

Oksitocin (a i vazopresin) naročito se luči kod zagrljaja, fizičkog dodira (milovanja). Utvrđeno je da gen za vazopresin kod muškarca može biti duži ili kraći; ako je duži, muškarac je skloniji monogamiji, pa se duhovito kaže da je za žene važnije da mere dužinu toga gena nego nekog drugog muškog organa ako žele partnerovu vernost.

ZAVEDI ME

Svi znamo za priču o leptirićima u stomaku. Tada mozak i muškarca i žene dobija dozu supstanci dopamina (izaziva euforiju i uzbuđenje), testosterona (podstiče želju za seksom) i oksitocina (pospešuje vezivanje i poverenje). Kada se prvi put sretnu, muškarac i žena najpre primete određene delove tela. Neke žene tvrde da prvo primete osmeh, zatim visinu muškarca, ruke...

– Mislim da je to dobrano tačno, mnoge žene naročito obraćaju pažnju na prste, ne samo u odnosu na higijenu nego i radi nesvesne procene – kako će me sve dodirivati tim prstima. Na primer, senzualne žene vole snažne muške ruke... Ovde se lepo uklapa ona poslovica: Ako želiš da te žena voli ženski, moraš s njom postupati muški - kaže prof. dr Marić.

MUŠKI I ŽENSKI MOZAK

Muškarci naročito obraćaju pažnju na erotske simbole, a to su tzv. estrogeni znaci ili znaci plodnosti (višak estrogena): velike grudi, velika zadnjica, uzan struk. Estrogeni znaci su i pune usne i bujna i sjajna kosa, opet s idejom plodnosti i lakšeg začeća. Još u pubertetu i adolescenciji većina devojčica primećuju da su u razredu naročito popularne one njihove drugarice sa zanosnim grudima i „onim delom tela gde se leđa tako divno nastavljaju na noge”.

Žene su veštije u tumačenju neverbalnih signala. Majka Priroda je nagradila ženu tom „intuicijom za neverbalne poruke”, jer žena mora da pogodi šta treba njenom detetu u prvoj godini života, jer ono to ne ume da kaže. I inače, žena razgovorom iskušava muškarca. Ona procenjuje boju i dinamiku glasa, posmatra gestikulacije, gleda kako sedi, kako hoda... Žena manje sluša reči, a više procenjuje njegove postupke.

Shutterstock  

EMOCIONALNA PREDNOST

Tačno je i da su žene mnogo otvorenije od muškaraca u izražavanju emocija.

– Žene plaču četiri puta više, mada ima jedna prilično tačna misao: Ništa se ne osuši brže od ženskih suza. Žene su dobile i drugačiji emocionalni program od Majke Prirode radi brige o potomstvu, tako da je majčinska ljubav zaista drugačija od očinske. Prilikom obrade emocija u mozgu, kod žena se uključuje sedam specifičnih zona, a kod muškaraca samo dve – ističe naš sagovornik.

Naučno je dokazano da žene s proširenim zenicama muškarcima deluju privlačnije. Naime, midrijaza ili raširene zenice jesu znak zadovoljstva koju u datom trenutku emituje neka osoba. To je tzv. psihosomatska reakcija pod uticajem vegetativnog nervnog sistema i ne može se svesno kontrolisati, Ne kaže se slučajno da su "oči ogledalo duše".

 Većina žena smatra da muškarci ne pokazuju dovoljno svoja osećanja i zbog toga doživljavaju neku vrstu frustracije. Svako voli da zna na čemu je sa svojim partnerom. Muškarci se plaše da pokažu emocije, jer ako su zaljubljeni, misle da će ta osoba upravljati njima. Zato sebe smatraju slabima ako pokažu da nekoga vole.

S druge strane, žene mnogo više ispoljavaju ne samo ljubav već i tugu, a ta razlika nije samo hormonske prirode već ima veze s vaspitanjem.

– Žena svakoga meseca punih 35 godina „jaše” na tri hormonalna talasa: najpre jedan estrogeni talas odmah posle menstruacije, i tada je „debelokožac” (ako joj kažete da je debela, reći će: baš me briga); zatim u vreme ovulacije dolazi jedan manji testosteronski talas (tada je senzualna, želi seks zbog mogućnosti začeća); i konačno dolazi veliki progesteronski talas, čuveni PMS, kada je žena naročito osetljiva i razdražljiva (i kada će na onu opasku o debljini reći: kako ti to meni, na šta to liči, jesi li ti normalan...) - kaže naš sagovornik

Mada nas naši hormoni i naše vaspitanje nagone da reagujemo različito, na nama je da te razlike razumemo i da se prilagodimo.

– To je neophodno. Ravnopravni jesmo, ali jednaki nismo. O tome sam napisao knjigu pod naslovom: Muškarac naspram žene. Često govorim da je: svaki čovek neponovljivi eksperiment prirode, a još lepše zvuči ona francuska izreka: Vives les differance! što znači: Živele razlike - podseća prof. dr Jovan Marić.

TESTOSTERONSKI CUNAMI

Kada je reč o razlikama u pogledu seksualnosti, imamo običaj da kažemo da su žene umnije, a da se muškarci više rukovode seksualnim zadovoljstvom. Mnogi muškarci rezonuju na ovaj način: zašto da mi bude prijateljica ako mi može biti ljubavnica? Odgovor, svakako, leži u adolescenciji. U pubertetu kod muškaraca se dešava „testosteronski cunami” – nagli porast koncentracije testosterona, koji podstiče seksualnu želju. Ako bismo taj porast, recimo, merili količinom piva, kod devetogodišnjaka bi to bila čaša piva, a u 16. godini devet litara – tvrdi prof. dr Marić.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa&Srećna