U ljubavnim vezama često ne vidimo ili ne želim da vidimo da nam odnos s partnerom nanosi emotivne povrede i bol. Zašto je to tako...?
Verovatno ste se bar jednom u životu našli u situaciji da prijateljici pokušavate da objasnite da se zaljubila u pogrešnog muškarca i da pod hitno treba da ga ostavi. Slušali ste njene priče, brisali joj suze i čudom se čudili kako se uopšte mogla zaljubiti u nekog kao što je on. Ili je možda upravo vama bilo potrebno rame za plakanje jer ste se zaljubili u nekog ko vas ne ceni, zanemaruje vas, maltretira ili iskorišćava.
Takve (anti)ljubavne priče vrlo su česte. Štaviše, mnogo su češće od lepih ljubavnih priča u kojima se partneri vole, poštuju i u odnosu rastu i nadopunjavaju se. U čemu je stvar? Zbog čega se to događa? Zašto je zaljubljenost tako slepa?
U zaljubljenosti ima nečeg religioznog. Postoje određene dogme, tj. uverenja od kojih ne odustajemo. Najčešće verujemo, bez obzira na činjenice, da je naš partner zapravo negde duboko u sebi dobar, pažljiv i nežan. Ili, pak, verujemo da će se loš partner promeniti kada shvati koliko smo mi dobri, pažljivi, nežni... Cilj takvog religioznog razmišljanja, je naravno, raj. Međutim, u realnosti se događa upravo suprotno - emotivni pakao.
Ceo proces je duboko podsvestan, jer da nije, niko ne bi uporno ostajao u lošem odnosu s povremenim bleskovima zaljubljenosti u kom je razmera mučnih i svetlucavih osećaja (u najboljem slučaju) 80:20. Tkivo tog duboko podsvesnog procesa jeste - fantazija.
U mašti je sve moguće. Dovoljno je zatvoriti oči i odlutati. Svetlucave niti fantazije stvoriće „njega" koji je dobar, brižan, pažljiv, „njega" kom je žao što vas je povredio, „njega" koji uviđa da bi mu bilo mnogo bolje kada bi se prepustio ljubavi, i tako i sebi i vama ulepšao život. To mazanje očiju fantazijom krajnje je nefunkcionalno jer vas vodi samo u još dublje povređivanje, ali iz nekog razloga, ta četkica kojom sebi mažete oči nije u vašim rukama. Ne znajući ni kako ni zašto, jednostavno se u nekom trenutku nađete tamo negde, u ljubavnoj ideji koja je mnogo, mnogo lepša od stvarnosti.
Jednačina na kojoj se temelji celi taj proces vrlo je jednostavna. Glasi: povreda + fantazija = zaljubljenost. Dakle, kada vas „pogrešan muškarac" povredi, umesto da reagujete ljutnjom ili tugom, počinje da se budi fantazija koja povredu umotava u divan celofan zvan zaljubljenost. Nažalost, takav odnos može da traje godinama, pa i ceo život. Možda i poznajete neku stariju ženu koja uporno za svog supruga alkoholičara i zlostavljača tvrdi: „Ma nije on takav, on je zapravo dobar. Samo treba pustiti da ga prođe..."
Fantazija koja celu priču ulepšava nalik je lotosu koji izvire iz mulja, a zatim se na površini vode pretvara u predivan mirisni cvet. Teški i mučni potisnuti osećaji u toj su metafori mulj, a cvet je divan osećaj zaljubljenosti. I, naravno, cvet bi svako rado podelio s voljenom osobom, ali korenje i mulj... to je nešto što mora da ostatne skriveno.
ŠTA VAM MOŽE POMOĆI U SUOČAVANJU SA LOŠOM EMOTIVNOM VEZOM PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI...
