Kada smo zaljubljeni ništa nas ne čini srećnijim i sigurnijim nego osećaj da su naše intenzivne i pomalo opsesivne emocije uzvraćene istom merom, među koje spada i tepanje.

Iako se ljudima sa strane može činiti prilično otrcano, postoji naučno objašnjenje tepanja i sličnih ponašanja, a njegova je osnova , neurohemijske prirode i povezuje se s prvim osećajima zadovoljstva i ispunjenja koje smo imali još u ranom detinjstvu, piše sajt Psyćology today, a prenosi Tanjug 6. oktobar 2014. godine.

Nauka to objašnjava tako da se tepanjem i dečijim govorom osoba nesvesno vraća u detinjstvo, delimično zato što je romantična veza biohemijski struktuirana na isti način kao i naši prvi doživljaj ljubavi još u ranom detinjstvu, odnosno ljubav koju smo dobijali od naših roditelja.

Ovde pročitajte glavni razlog zašto žene varaju.

Isti neurotransmiteri u mozgu su aktivni u oba scenarija, a za takve emocije odgovorna su tri hormona - dopamin, fenilatilamin i oksitocin.

Dopamin je hormon koji u mozgu aktivira centar za nagradivanje i zato, baš kao što to rade majka i dete, parovi žele da provedu što više vremena zajedno.

Takođe, lučenje dopamina u ovakvim situacijama daje nam pozitivne osećaje zadovoljstva, uzbuđenja, ushićenja, energiju i pojačan fokus i pažnju.

Fenilatilamin je odgovoran za fizičku ljubav medu partnerima, a radi se o "hemikaliji ljubavi" koja kod parova indukuje iste euforične osećaje koje majka i dete imaju jedno prema drugom.

Oksitocin nazivaju i "ljubavnim lepkom", hormonom koji spaja i čini da se osećamo zaštićenim, sigurnim i delimo duboka intimna osećanja sa nekom osobom.

Na početku života luči se tokom dojenja i razmene fizičke nežnosti između dece i roditelja, poput ljubljenja i grljenja. U ljubavnim vezama oksitocin se luči za vreme orgazma, a kada su majka i dete razdvojeni, oboje mogu osetiti snažnu čežnju jedno za drugim, kao i partneri u ljubavnim vezama.

U detinjstvu, objašnjavaju psiholozi, imamo univerzalnu potrebu da budemo bezuslovno prihvaćeni, a upravo su ljubavne veze relacije u kojima tražimo ponovnu potvrdu takvog stanja i identiteta ličnosti koju će neko voleti bezrezervno i prihvatati je bez ikakve kritike.

Psiholozi objašnjavaju da u vezi težimo ka tome da se ponovo osećamo voljeno i prihvaćeno kao nikada ranije, odnosno kao nikada posle detinjstva. I ovo se, dodaju psiholozi, ne odnosi samo na trenutni osećaj, nego i na strah od toga da ćemo biti ostavljeni i napušteni, što je najveća noćna mora svakog deteta.

Dakle, tepanje i dečiji govor mogu zvučati spontano, ali na jednom dubljem, podsvesnom nivou, radi se o nesvesnoj strategiji da osobu kojoj tepamo "ubedimo" u iste one emocije koje imamo prema njoj, tražeći potvrdu i odobravanje.