Školska godina u većini japanskih škola podeljena je na tri tromesečja: prvo traje od aprila do jula, drugo od septembra do decembra, i treće od januara do marta. Osim za niže razrede osnovne škole, učenici prosečno u školi provedu 6 sati dnevno radnim danima, zato je školski dan u Japanu jedan od najdužih na svetu.

Čak i kada nisu u školi, deca su i dalje usmerena na učenje, tako što rade domaće zadatke. Letnji raspusti traju 6 nedelja, i oko dve nedelje učenici dobiju za zimski i prolećni raspust. Takođe, deca često dobijaju domaći koji rade tokom ovih raspusta.

PROČITAJTE JOŠ: Jelena Đoković: U gajenju i vaspitanju Stefana pomažu nam bake i deke

Svaki razred ima posebnu učionicu, gde učenici slušaju sve predmete, osim kada imaju praksu i laboratorijske vežbe. U osnovnoj školi, u većini slučajeva, jedan nastavnik predaje sve predmete svom razredu. Broj učenika u jednom razredu je obično ispod 40. Međutim, u prošlosti se dešavalo, usled naglog porasta broja stanovnika, da je broj učenika bio znatno veći - više od 50 po razredu.

Evo još nekih zanimljivosti o školama u Japanu:

1. U skoro svim nižim srednjim školama, učenici su obavezni da nose školske uniforme (seifuku).

2. Učenici u Japanu ne beže sa časova, niti kasne u školu.

3. Učenici u Japanu imaju jak osećaj pripadnosti kada se nalaze u školskom okruženju, ne osećaju se kao autsajderi ili kao da su isključeni iz svih školskih dešavanja.

4. 85 posto učenika u Japanu kaže da voli da ide u školu i da se u njoj oseća srećno i zadovoljno.

5. Oko 91 posto učenika u Japanu izjavilo je da nikada ili samo na nekim časovima nisu slušali šta nastavnik govori.

6. Njihovi nastavnici su samo na nekim časovima, ili nikada, morali da sačekaju da se učenici smire pre nego što počnu sa predavanjem.

7. Učenici provode 235 minuta nedeljno na časovima iz matematike u školi (prosek u drugim zemljama je 218 minuta nedeljno), ali zato provode manje vremena učeći jezike i prirodne nauke, 205 i 165 minuta nedeljno, u poređenju sa 215 i 200 minuta nedeljno u obrazovnim sistemima širom sveta.

PROČITAJTE JOŠ: Brenin recept za vaspitanje dece

8. Veliki procenat japanskih učenika pohađa dodatne časove i radionice posle škole, gde mogu da nauče još više nego na redovnim časovima, ili se dodatno edukuju kod kuće ili na nekom drugom mestu.

9. Predškolsko obrazovanje je izuzetno važno za Japance. Istraživanja pokazuju da učenici koji su pohađali predškolsko obrazovanje postižu bolje rezultate u školi sa 15 godina, nego oni koji nisu išli u obdanište. Zato ne iznenađuje podatak da 99 odsto japanskih mališana pohađa neku vrstu predškolskih programa.

10. Učenici u Japanu skoro nikada ne ponavljaju razred u osnovnoj, nižoj srednjoj ili višoj srednjoj školi.

11. U državnoj osnovnoj i nižoj srednjoj školi, školski ručak (kyuushoku) se bazira na standardnom meniju, dok deca zajedno sa nastavnicima ručaju u učionici. Na taj način se gradi i neguje dobar odnos između njih.

Izvor: Fondacija Novak Đoković