Važeći Porodični zakon već predviđa da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. Prednacrt Građanskog zakonika predviđa zabranu bilo kakvog fizičkog kažnjavanja dece, ali psiholog Zoran Milivojević oštro se protivi ovoj ideji…

Važeći Porodični zakon već predviđa da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi.

Međutim, kako je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, pisci Prednacta zakonika smatrali su da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer bi nekome moglo da se "učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vreda njegovo ljudsko dostojanstvo", rekla je član Komisije Olga Cvejić Jančić Tanjugu.

"Smatramo da je to vrlo bitno, jer nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da je batina korisna za dete. Batina je više izraz nemoći roditelja da disciplinuje dete drugim merama, kao i njegove nemoći da u određenim trenucima obuzda svoje impulsivne reakcije", navela je Cvejić Jančić. Sa druge strane, kako je ukazala, u našoj zemlji je poslednjih decenija i godina bilo previše nasilja i gotovo svakodnevno čitamo novinske članke o neshvatljivom nasilju u društvum a nije zanemarljiva ni pojava vršnjačkog nasilja koje se ispoljava čak kod dece predškolskog uzrasta.

"Ovim predlogom smo želeli da uvedemo nove standarde ponašanja u porodici - bez nasilja, prema kojima bi dete prvo u svojoj porodici bilo vaspitavano tako da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svojoj deci, ni deca dalje prema svojim vršnjacima i ostalima, ukazala je Cvejić Jančić.

Prema njenim rečima, ovaj predlog Komisije predstavlja pokušaj da se krene drugim putem - primenom nenasilnih vaspitnih mera i mera disciplinovanja dece.

To, međutim, kako je navela, ne znači da dete treba razmaziti i udovoljavati svakom njegovom hiru, iako se u praksi upravo to može, ne tako retko, sresti.

Kako prepoznati da li je dete razmazeno ili ima disleksiju...

Prema rečima profesorke, roditeljski autoritet se ne stiče batinanjem dece ni nasiljem prema njima, već pre svega ličnim primerom, strpljenjem, razumevanjem i većom posvećenošću detetu i njegovim potrebama.

Ona je ukazala da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta proizlazi i iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta.

Iako se tradicionalan (patrijarhalan) odnos prema detetu i kod nas i u svetu, vrlo dugo zasnivao na tome da je dete objekat roditeljske vlasti i roditeljskih prava, Konvencija je to promenila i dete je postalo subjekt prava, a da fizičko kažnjavanje više nije dozvoljeno.

Tvorci GZ-a idu tim putem, sa željom da promovišu koncept međusobnog poštovanja u porodici, koji ne podrazumeva da se dete pokorava roditelju nego da bude shvaćeno od svojih roditelja i pravilno vaspitavano i usmeravano bez nasilja, uvreda, omalovažavanja...

"Želimo da deca u svojim porodicama ne dobijaju uzor vršenja ili odobravanja nasilja. Pri tome svakako imamo u vidu da izgradnja takvih odnosa u porodici predstavlja jedan (dugotrajan) proces, koji zahteva vreme i posvecenost, i da bi, i pored uvođenja ove odredbe u GZ, i dalje bilo njenog kršenja", navela je Cvejić Jančić.

Međutim, ona je citirala jednog engleskog autora koji je rekao da to "što neki vozači i pored zabrane i kažnjivosti prekoračenja brzine prekoračuju dozvoljenu brzinu u vožnji i što ne bivaju otkriveni i kažnjeni, ne znači da ograničenje brzine treba ukinuti".

"Predlagači Ako Skupština usvoji član zakonika, kojim se roditeljima zabranjuje i najblaže kažnjavanje deteta, to bi srušilo i ono malo što je ostalo od autoriteta roditelja", kaže Zoran Milivojević.

AKO bi Skupština Srbije usvojila član Građanskog zakonika, kojim se roditeljima zabranjuje bilo kakvo telesno, pa i ono najblaže kažnjavanje deteta, to bi srušilo i ono malo što je ostalo od autoriteta roditelja i naše porodice, piše Zoran Milivojević za Novosti 5. decembra 2014. godine.

Ne samo da bi to ugrozilo roditeljska prava već i njihovu sposobnost da socijalizuju decu. I kod nas bi, kao i u drugim zemljama, porastao broj dece koja bi izgovarala rečenicu: Neću - i šta mi možeš!

Netačno je da su roditelji svemoćni i da se svaka situacija može uspešno okončati objašnjenjem. Zato razumno telesno kažnjavanje mora ostati deo vaspitnog repertoara, ako ne želimo da imamo divlje generacije narcisoidnih ličnosti.

Testament srpskoj deci: niški glumac Miroljub Nedović Riki podseća na naše stare reči "izvini" i "hvala"...

Postoji interesna grupa koja ima svoje razloge da tvrdi da je telesna kazna isto što i fizičko zlostavljanje dece, iako između njih postoji velika razlika. Oni tvrde da time što roditelj povremeno udari dete po guzi on vrši nasilje nad detetom, od čega treba da ga zaštiti država.

Znamo da neka deca, u nekim situacijama ne reaguju ni na šta drugo, zbog čega bi roditelj koji bi prihvatio ovakvu zabranu, postao nemoćan roditelj nedovoljno socijalizovanog deteta. To znači da bi porastao broj dece koja su sklona nasilju, nedovoljno socijalizovana, bahata, bez završene škole.

To je u skladu sa novijim istraživanjima koja upravo ovakvu nikada-telesno-kažnjavanu-decu identifikuju kao najveće nasilnike, navodi Milivojević.