- Gubitak burme nije loš znak, već običan baksuzluk i materijalna šteta, kažu sveštenici.
- Prsten se najčešće gubi na plaži, u kući ili bašti, a može spasti i ako je burma postala preširoka.
Kada neko spusti pogled i shvati da mu nema burme, stomak se odmah stegne. Kroz glavu prolete crne misli – od straha da je to neki loš znak, preko strepnje od svađa, do onog starog verovanja da izgubljen prsten može da nagoveštava i kraj braka.
Narod svašta priča i od davnina sluti nesreću, ali Crkva uopšte ne gleda tako na to. Sveštenici kažu da se sveštenik na venčanju ne moli za metal i zlato, nego za supružnike i njihovu zajednicu. Nestanak prstena predstavlja samo običan mali baksuzluk i materijalnu štetu, a ne nekakvo predskazanje.
Prsten se najčešće gubi na potpuno banalnim mestima. Na plaži se prsti skupe od hladne vode, koža postane klizava od kreme i nakit samo sklizne. Tokom rada u bašti ili spremanja kuće, prsten se skida da se ne uprlja, ostavlja se negde i posle se zaboravi tačna lokacija. Ukoliko neko smrša, prsten postane širok i lako spadne pri svakodnevnim pokretima.
Ako se to desi, panici nema mesta. Nema potrebe ni za nošenjem nove burme u crkvu na ponovno osveštavanje, mada nadležni paroh može pročitati molitvu ukoliko supružnici to žele radi ličnog mira. Brak ne čuva parče zlata, nego međusobno poštovanje, razumevanje i ljubav.
BONUS VIDEO: