- Hleb se u narodnoj tradiciji smatrao simbolom života, blagostanja i porodične sreće.
- Verovalo se da okrenuta vekna donosi nesreću, a jedno od objašnjenja običaja vezuje se za srednjovekovne pekare i dželata.
- Naši stari imali su brojna pravila vezana za hleb - od toga da se ne baca i ne gazi do verovanja da se ne daje preko praga.
Hleb je oduvek imao posebno mesto na trpezi, ali i u narodnim običajima i verovanjima. Naši preci nisu ga posmatrali samo kao namirnicu, već kao simbol života, blagostanja i porodičnog zajedništva. Zato su postojala brojna pravila vezana za hleb, a jedno od najpoznatijih kaže da veknu nikada ne treba ostaviti okrenutu naopako.
Prema narodnom verovanju, hleb koji stoji naopako može da donese nesreću, svađu ili nemaštinu u kuću. Ovo verovanje nije bilo karakteristično samo za naše krajeve - slično sujeverje postoji i u različitim delovima Evrope, posebno u Francuskoj.
Zašto hleb ne treba okretati naopako?
Jedno od objašnjenja ovog običaja vezuje se za srednji vek. Prema priči koja se često navodi kao moguće poreklo verovanja, pekari su u pojedinim delovima Francuske okretali vekne naopako kako bi označili da su namenjene dželatu.
Dželati su, prema tom tumačenju, bili društveno izolovani i smatrani nepoželjnim gostima, pa su pekari navodno na ovaj način obeležavali hleb koji je bio rezervisan za njih.
Vremenom je vekna okrenuta naopako počela da se povezuje sa nesrećom, smrću i lošim predznakom. Tako je nastalo verovanje da takav hleb ne treba unositi u kuću, niti ga ostavljati na stolu.
U Francuskoj se ovo sujeverje zadržalo vekovima, pa se i danas može čuti da okrenut hleb naopako donosi nesreću. Ipak, važno je naglasiti da se poreklo ovog običaja ne može sa potpunom sigurnošću vezati za samo jedan događaj ili objašnjenje.
Hleb je za naše pretke bio mnogo više od hrane
U srpskoj narodnoj tradiciji hleb je imao gotovo svet status. Njime se dočekivao gost, delio sa ukućanima i nosio kao znak dobrodošlice. Hleb i so bili su simbol gostoprimstva, a odbacivanje ili nepoštovanje hleba smatralo se velikom uvredom.
Zbog toga su postojala brojna pravila ponašanja za stolom. Verovalo se da hleb ne treba bacati, gaziti niti nepotrebno lomiti. Ako bi parče hleba palo na pod, mnogi bi ga podigli, poljubili i tek onda sklonili ili pojeli.
Ovakav običaj nije imao samo religijsko značenje. Hleb je bio dragocena namirnica u domaćinstvima koja su često živela teško, pa je bacanje hrane bilo nezamislivo. Narodna verovanja tako su dodatno podsticala poštovanje prema onome što je bilo osnovno za preživljavanje porodice.
Šta se još verovalo o hlebu?
Postojalo je i verovanje da hleb ne treba preseći ili načeti, a zatim ostaviti nezaštićenim,jer se time "tera sreća iz kuće". U nekim krajevima smatralo se da hleb treba čuvati na posebnom mestu i da ne bi trebalo da stoji direktno na podu.
Posebno se pazilo i na način na koji se hleb seče. Vekna se nije odnosila nemarno, a njeno bacanje ili gaženje smatralo se lošim znakom.
Još jedno poznato verovanje kaže da se hleb ne daje preko praga. Prag je u narodnoj tradiciji imao posebno simbolično značenje, pa su se mnogi važni običaji izbegavali upravo na njemu. Zato se verovalo da se i hleb, kao simbol blagostanja, ne bi trebalo predavati preko praga jer bi sa njim mogla da "ode" i sreća iz kuće.
U pojedinim krajevima postojalo je i verovanje da se poslednje parče hleba ne odbija ako vam ga neko ponudi, jer odbijanje može da donese nemaštinu. Slična verovanja postojala su i kada je reč o drugim osnovnim namirnicama.
Zašto su ljudi toliko poštovali hleb?
Razlog je jednostavan - vekovima je hleb bio osnova ishrane. Do njega nije bilo lako doći, a iza svake vekne stajali su žito, rad na njivi, mlevenje brašna, mešenje i pečenje.
Zato nije iznenađujuće što je hleb dobio posebno mesto u narodnoj tradiciji. Ono što je bilo važno za svakodnevni život dobijalo je i svoje običaje, zabrane i verovanja.
Danas većinu ovih pravila posmatramo kao deo folklora i porodične tradicije, a ne kao nešto čije će kršenje zaista izazvati nesreću. Ipak, običaj da se hleb ne okreće naopako opstao je do danas - pa ako ste odrasli uz baku koja bi ga odmah vratila u pravi položaj, sada znate kakvu je simboliku taj mali gest nekada imao.
Na kraju, možda upravo zbog toga i danas mnogi ljudi, gotovo nesvesno, vrate veknu u pravilan položaj čim primete da je ostala okrenuta naopako.
BONUS VIDEO: