- Šta Crkva poručuje vernicima?
- Sveštenik upozorava na čestu grešku.
- Mnogi ovo saznaju tek kasno.
Pričešće teško bolesnih i umirućih jedna je od najvažnijih, ali često i najviše zanemarenih tema u životu pravoslavnih vernika.
Na njen značaj ukazuje tekst objavljen na sajtu Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Banji Vrućici, u kojem se vernici podsećaju da pozivanje sveštenika u trenucima kada je bližnji na samrti nikada ne treba odlagati niti izbegavati.
Kako se navodi, suočavanje sa smrću voljene osobe često izaziva strah, tugu i nevericu, pa porodice iz pogrešne samilosti ili bojazni da će uznemiriti bolesnika odlažu dolazak sveštenika. Međutim, učenje Crkve govori drugačije.
"Sveti oci naše Crkve, međutim, uče nas sasvim drugačije. Oni prelazak iz ovog života u večnost ne vide kao tragediju, već kao rođenje za večnost, a Sveto pričešće na samrti nazivaju najvažnijim imenom: 'Hleb za put u večni život'."
Zašto je Sveto pričešće toliko važno?
U tekstu se podseća i na reči Svetog Jovana Zlatoustog, koji govori o snazi Svetog pričešća u času čovekovog odlaska sa ovog sveta.
Kako se ističe, duša koja odlazi potkrepljena Svetim tajnama neustrašivo prolazi kroz mitarstva, dok anđeli u njoj prepoznaju građanina Carstva nebeskog.
"On objašnjava da anđeli, videći na usnama i u srcu umirućeg Krv i Telo Hristovo, prepoznaju u njemu građanina neba i prate ga sa radovanjem. Ako Sveto pričešće primimo pred sam odlazak, ono nam postaje najsigurniji štit protiv demona podnebesnih", svedoče Sveti Oci.
Čovek ne bi smeo da bude sam u poslednjim trenucima
Naglašava se da čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći pred kraj života.
"Sveti oci nas podsećaju da čovek pred smrt ne sme biti ostavljen sam. Najveća ljubav koju porodica može pokazati prema svom umirućem članu nije u tome da mu obezbedi samo medicinsku negu i tišinu, već da mu obezbedi mir sa Bogom kroz ispovest i pričešće."
Šta kažu crkveni kanoni?
Posebno mesto zauzima objašnjenje crkvenih kanona, koji pokazuju veliku blagost prema teško bolesnim osobama.
Podseća se da Prvi vaseljenski sabor u 13. kanonu propisuje da niko, pa ni oni koji su pod najtežim crkvenim zabranama, ne sme biti lišen Svetog pričešća na samrti.
"Za bolesne ne važi pravilo strogog posta pred pričešće. Bolesni i umirući mogu se pričestiti u bilo koje doba dana ili noći, bez obzira na to da li su uzeli hranu ili lek."
Pričešće kao lek za dušu i telo
U tekstu se navodi da Sveto pričešće nije samo duhovna uteha, već i lek za dušu i telo.
"Pričešće je lek za dušu i telo. Sveti oci svedoče da Sveta Čaša umirućem olakšava predsmrtne muke, unosi Hristov mir u njegovo biće, a neretko, ako je volja Božija, donosi i čudesno telesno isceljenje tamo gde je medicina digla ruke."
Da li dolazak sveštenika plaši bolesnika?
Autor se osvrće i na čestu zabludu da bi dolazak sveštenika mogao da uplaši teško bolesnu osobu.
Poziva se na reči Svetog Teofana Zatvornika, koji je takvo mišljenje smatrao pogrešnim, piše Religija.
"Čovek na samrti, čak i kada ne može da govori, predviđa svoj odlazak. Pojava sveštenika, topla ispovest i primanje živoga Hrista ne donose strah, već neizrecivu utehu. Čovek tada oseća da nije ostavljen od Boga i da smrt nema poslednju reč. Čak i ako je bolesnik u polusvesnom stanju, sveštenik će, ukoliko postoji i najmanja mogućnost da bolesnik proguta česticu, prineti Svetu tajnu, jer blagodat deluje i prevazilazi ljudsku nemoć."
Poziv vernicima
Na kraju teksta upućen je poziv svim vernicima da brinu o svojim starima i bolesnima i da ne odlažu pozivanje sveštenika.
"Ne dozvolimo da naši bližnji odu sa ovoga sveta neispoveđeni i nepričešćeni. Poziv svešteniku u bolničku sobu ili do kućne postelje nije znak da smo odustali od života, već znak da verujemo u život večni", zaključuje se u tekstu.
BONUS VIDEO: