Badnjak je simbolično mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje igra ključnu ulogu u proslavi Badnjeg dana i Božića.
Prema tradiciji, badnjak se seče rano ujutru na Badnji dan i donosi pred kuću, a kasnije uveče domaćin ga unosi u dom. Uz badnjak, u kuću se unosi i slama, koja simbolizuje jasle u kojima se rodio Hristos, kao i pečenica, pripremljena za božićnu trpezu.
Običaj nalaženja i loženja badnjaka ima dublju simboliku – predstavlja drvo koje su pastiri doneli Josifu da založi u pećini kako bi ugrijao hladnu noć u kojoj je Hristos rođen.
U ruralnim krajevima gde postoje peći, badnjak se tradicionalno loži u domu. Međutim, u urbanim sredinama, gde su peći retke, običaj se prilagodio – deo badnjaka često se odnosi u portu crkve, gde se pridružuje zajedničkoj vatri koja se pali na Badnje veče.
Ritualni aspekt ovog običaja uključuje i čuvanje pepela od izgorelog badnjaka, kojem se pripisuju isceljujuća i čudotvorna svojstva. Taj pepeo se koristi za blagoslov kuće, polja ili stoke, pa se često naglašava da se vatra mora naložiti u očišćenoj peći kako bi pepeo bio čist.
Za one koji žive u gradu, savetuje se alternativni pristup – badnjak se može da odnese do najbliže šume ili parka i simbolično veže za drvo prirodnim koncem, čime se vraća prirodi da se raspadne u skladu s prirodnim ciklusom.
Etnolozi ističu da običaji evoluiraju s vremenom i prilagođavaju se modernom načinu života i potrebama porodica. Tako se deo badnjaka može da sačuva kao simbolični podsetnik ili kao deo tradicije koja donosi mir i sigurnost.
Najvažniji aspekt božićnih dana je njihov duh – mir, prijateljstvo i zajedništvo. To su dani kada bi zavađeni trebalo da se pomire, a porodice da se okupe. U domovima tada ne bi trebalo da bude svađe ni glasnih rasprava, već svi poslovi treba da se obavljaju u miru, tišini i prazničnoj atmosferi. Pročitajte i zašto na Božić ne sme da se posti, a u galeriji pogledajte i prelepe slike sa čestikama za Božić - još imate vremena da ih uputite prijateljima.
BONUS VIDEO: