19. januara pravoslavna crkva i njeni vernici slave Bogojavljenje, veliki praznik kojim se obeležava dan krštenja Isusa Hrista, kao i dan na koji se božiji glas projavio i potvrdio da je Isus njegov sin. Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a u našoj zemlji obeležava se na puno načina.
Poznato je tradicionalno plivanje za Časni krst i uzimanje osećene bogojavljenske vode u crkvama i manastirima, koju kasnije treba piti u bolesti za ozdravljenje, ali i uz molitvu u zdravlju.
Postoji i staro verovanje koje kaže da će neudate devojke na bogojavljensku noć sanjati momka za kojeg će se udati, ako stave ogledalo ispod jastuka i tako prespavaju.
Kao i za većinu praznika, i za Bogojavljenje se vezuje verovanje o predskazanju vremenskih prilika. Ono kaže da ako na Bogojavljenje bude mraza i snega, godina će biti rodna, a ako bude vedro, čeka nas sušna godina.
Ipak, jedno od najrasprostranjenijih i najzanimljivijih bogojavljenskig običaja jeste ponoćna bogojavljenska želja.
Naime, u našem narodu veruje se da se u ponoć na Bogojavljenje nebo otvara i da tada treba izaći napolje, pogledati u nebo i poželeti želju, koja se, po starom verovanju, ispunjava ako je dobra. Međutim, mnoge zbunjuje da li se ova želja treba poželeti u ponoć večeras, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, ili sutra, u noći između Bogojavljenja i Jovanjdana, praznik Svetog Jovana koji je i krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Odgovor je - večeras, u ponoć između Krstovdana i Bogojavljenja. Sledeće noći u ponoć, praznik Bogojavljenja biće već završen, a otpočeće praznovanje Jovanjdana. Pročitajte i Dve stvari koje su žene oduvek radile na Krstovdan.
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna/B.S.