U nedelju 14. januara srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svetog Vasilija Velikog.
Ovaj praznik je u kalendaru obeležen crvenim slovom, a u narodu se naziva i Mali Božić i ovim danom se i zvanično završavaju Božićni praznici, a prema pravoslavnom kalendaru, počinje Nova godina.
Sveti Vasilije Veliki bio je uticajni teolog i episkop u Kapadokiji i smatra se osnivačem monaške tradicije u istočnom hrišćanstvu. Rođen je u porodici vernika i svetitelja - njegov brat je Sveti Grigorije Bogoslov, a njegova majka Sveta Emilija. Osmislio je božanstvenu Liturgiju koja se služi tokom Vaskršnjeg posta (osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i Veliku Subotu), kao i uoči Božića, Bogojavljenja i na praznik Svetog Vasilija Velikog.
Kao i za sve velike praznike u Srbiji, i za dan kada se slavi Sveti Vasilije Veliki vezuju se brojni običaji. Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne valja svađati, jer će svađalice terati maler cele godine.
Veruje se da na ovaj dan treba jesti med, naročito ga treba dati deci za opštu dobrobit, jer se Sveti Vasilije Veliki smatra "pčelom crkvbe Hristove".
Kako se ovaj praznik naziva i Mali Božić, u nekim krajevima zadržao se običaj ponovnog sečenja i unošenja badnjaka uoči praznika, kao i dolaska položajnika na sam praznik. Rasprostranjen i je i običaj mešenja vasilice, posebnog hleba poput božićne česnice, u čast velikog sveca, s time što se vasilica obavezno premazivala medom.
Ako padne sneg ili nebo bude puno oblaka na dan Svetog Vasilija Velikog, narod veruje da je pred nama rodna godina.
Pročitajte i Šta se izgovara kad se seče slavski kolač.
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna/B.S.