Sveti Georgije je veoma slavljen kod Srba i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu i to 16. novembra kad je Đurđic i 6. maja kad je Đurđevdan.
Na Đurđic nije crveno već crno slovo, zapovedni praznik, dok je Đurđevdan i crveno slovo. Ipak, i Đurđic je veoma važan i poštovan praznik među vernicima koji drže do starih običaja.
Na ovaj praznik se ne rade teški poslovi i žene se ne hvataju ručnih radova. Predanje kaže i da je strogo zabranjeno loviti vukove, jer će lovce pratiti nesreća čitavu godinu dana.
Na Đurđic se obeležava dan kad je obnovljen hram sa telom Svetog velikomučenika Georgija. On je bio rimski vojnik koji je preuzeo hrišćanstvo, a zatim je mučen u vreme progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana. Po predanju, videvši njegov otpor, žena cara Dioklecijana, carica Aleksandra viknula je: "I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu."
Oboje su pogubljeni po carskoj naredbi, na dan 6. maja koji se slavi kao Đurđevdan. Na mnogim ikonama, sveti Georgije se prikazuje na konju, kako kopljem ubija aždaju - smatra se da ona simbolizuje mnogoboštvo. Često je prikazana i carica Aleksandra, a ona, kako se veruje, predstavlja mladu hrišćansku crkvu.
Svetog Đorđa vernici prizivaju u pomoć i kažu da je on nikome neće uskratiti. Sve do Mratindana traju takozvani Mratinci i običaj je da se za to vreme nikome ništa ne daje iz kuće. Mratindan je 24. novembra, a prema nekim verovanjima čak žene ne treba da peru ništa po kući sve do tog praznika.
Najlepše čestitke za slavu pogledajte u našoj galeriji slika!
Tekst: Lepa&Srećna