Časne verige se proslavljaju 16. januara po starom, julijanskom kalendaru, a 29. januara po gregorijanskom. Ovaj dan nije obeležen crvenim slovom u verskom kalendaru, ali u Srbiji ovaj praznik poštuju i porodice kojima to nije krsna slava, kako bi ispoštovali i proslavili ime apostola Pavla. Za ovaj dan vezuje se veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Danas se ne rade teški poslovi, a žene poste. U nekim krajevima Srbije praznuju ovaj dan zbog grada, kako bi zaštitili useve. Praznuju se Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i njome prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, a staro pravilo kaže da se ne smeju šitiodela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se, može poginuti od groma.
Narod kaže da od Verižnica (kako se još zove današnji praznik) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim lancima počinje da zagrejava zemlju. Veruje se da na današnji dan nikako ne valja kupovati ili šiti novo odelo, a da će onoga koji to učini udariti grom.
Izvor: Lepa&Srećna