Molitva za upokojene, pominjanje imena na proskomidiji, davanje milostinje, prinošenje koljiva za osveštavanje na parastosu, odnosno zrna pšenice, koje simbolizuje umiranje i vaskrsenje - sve su to načini da održimo sećanje na naše roditelje, braću, sestre. Kako je otac Tadej govorio - treba se prvo pomoliti za mrtve, pa tek onda za žive!
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje Lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Upokoj, Gospode, duše usnulih slugu Svojih i podari im Carstvo Nebesko! Amin! Bože, daj!
Daruj im Carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životbornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Molitva svetog apostola Jakova
Gospode, Bože duhova i svakoga tela, seti se pravoslavnih, koje smo pomenuli i koje nismo, od pravdnog Avelja do danas. Upokoj ih u naselju živih u Carstvu Tvome, u krasotama Raja; u okrilju svetih otaca naših Avrama, Isaka i Jakova, odakle su iščezli i bolest i tuga i uzdasi; gde svetlost Tvoga lica neprestano svetli i sve osvetljava.
Kada bi se pred nama otvorio beskraj večnosti i kada bi smo mogli da susretnemo naše umrle, prva njihova reč upućena nama bila bi molba da se za njih molimo Bogu: O, koliko su nam potrebne vaše molitve; o koliko nam dobra one donose!
Spominjući nas u svojim molitvama, vi nam otvarate tajanstvena vrata, kroz koja nam ulazi svetlost, život, spokojstvo i radost!