Srpska pravoslavna crkva i vernici 16. novembra obeležavaju dan prenosa moštiju Svetog Georgija. U narodu poznatiji kao Đurđic, slava je mnogih porodica, a smatra se i esnafskom slavom obućara i krojača.
Na pravoslavnim ikonama svetitelj je predstavljen dvojako, kako jašući na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju; ali i u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci. To je zato što se praznuje dva puta godišnje. Za 16. novembar koji je praznik prenosa moštiju svetitelja, poznatiji kao Đurđic, prikaz na ikoni je kako Sveti Georgije ubija aždaju.
Međutim, za 6. maj kada se obeležava dan njegove smrti, praznik i slava Đurđevdan, predstavlja se na ikoni Sveti Georgije u stojećem stavu sa kopljem u ruci.
Prema verovanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom. Takođe se veruje da na Đurđic ništa ne sme da se iznese iz kuće jer ćete u suprotnom cele godine imati samo rashode bez prihoda.
Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru.
Međutim, upravo od njega počinje takozvana vučja nedelja, pa se već od Đurđica poštuje nekoliko običaja. Naime, period od Đurđica do Mratindana, naziva se mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata (slavi se 24. novembra po gregorijanskom kalendaru) zaštitnik vukova. Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Veruje se da na Đurđic narod posebno "pogleduje" u nebo, a ako je vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza. Magla od Đurđica ili tokom mratinaca najavljuje promenljivu zimu.
Izvor: Lepa&Srećna