KAD POČINJE JESENJI TALAS KORONA VIRUSA: prognoza za početak i kraj novog naleta epidemije

Građanima nije toliko važno da li je reč o drugom špicu, trećem piku ili novom talasu... rizik od korona virusa može biti samo povremeno manji.

Shutterstock

Epidemiološki i matematički modeli talasa epidemije se razlikuju, treba to razjasniti na početku.

Naime, da bi se jedan talas epidemije završio, po epidemiološkim merilima, potrebno je da prođe određeni broj dana od poslednjeg prijavljenog slučaja zaraze. Inženjeri to drugačije računaju, ali svi se slažu da se epidemija korona virusa kreće "talasasto" - broj zaraženih raste, pa opada i ponovo u krug.

Taman kad nas je malo ohrabrio i najavio završetak drugog talasa korone za 11. septembar 2020. godine, ranije nego što je prethodno bilo prognozirano, profesor Petar Kočović nam je servirao prilično crne prognoze.

Podsetimo, ovaj srpski inženjer i njegov tim koriste najsavremenije matematičke modele za prognoze kretanje pandemije korone, ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu.

Prema ovim računicama, drugi talas koji je po ovom proračunu počeo u Srbiji 27. maja, završiće se oko 11. septembra, ali je problem što će onda uslediti i novi, treći talas!

Ovi proračuni govore da bi treći talas u Srbiji mogao početi već 12. septembra i trajao bi do 17. decembra, punih 97 dana.

Ako se obistine ovi proračuni, on bi bio kraći od drugog talasa (118 dana), a duži od prvog (82 dana).

Profesor Kočović je predvideo i broj inficiranih koji se očekuje u ovom trećem talasu. On bi, prema ovim brojkama, trebalo da bude slabiji od sadašnjeg drugog, a jači od prvog koji nas je "zakačio" u martu, aprilu i maju.

U prvom talasu imali smo, prema ovim podacima, 11.127 zaraženih, procena je da će ih u drugom biti nešto manje od 20.000 (19.823), a u trećem 15.426.

- Moj petočlani tim sastavljen od matematičara i programera prati na dnevnom nivou stanje u svih 216 država. Koristimo Gausovu krivu (matematički model koji se bazira na radu čuvenog nemačkog matematičara i fizičara Johana Karla Fridriha Gausa) koja se pomera na dnevnom nivou. Metodologija je jedinstvena, a bazira se na višestrukim talasima - objasnio je ranije za “Blic” Kočović.

Izvor: Blic