Plavi olimpijci na snegu

Olimpijski tim Srbije sa osam sportista (u pet sportova) otputovao je iz Beograda za Soči gde počinju 23. Zimske olimpijske igre.

Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo - Pilot i kočničar u bobu

Dvojac u bobu koji se ove godine takmiči pod okriljem naše zastave čine pilot Vuk Rađenović (30) i kočničar Aleksandar Bundalo (24). Ovi momci su se spremali svaki za sebe, Vuk u Australiji gde živi, a Aleksandar u Rumi, sve dok nisu počeli zajedno da vežbaju vožnju boba koju ćemo uskoro gledati u Sočiju. Vuku je ovo treće učešće na Zimskim olimpijskim igrama, a Aleksandru prvo.

Aleksandre, kako ste stizali na pripreme za vožnju boba i skoka u dalj s obzirom na to da se bavite i atletikom?

- Atletika je moja ljubav već duži niz godina a bobom se bavim od prošle godine. Član sam i naše atletske reprezentacije, ali nije bilo problema oko usklađivanja treninga.

Vuče, gde je bob popularniji - u Australiji ili u Srbiji?

- Tamo nije nepoznat, ali mislim da u Srbiji ljudi više znaju za njega. Počeo sam da treniram još 2001. godine kada sam sa timom osvojio olimpijsku normu za učešće na Olimpijskim igrama 2002. u Salt Lejku, i od tada ne prestajem.

Imate li obožavateljke?

- Nemamo odgovor na ovo pitanje pošto do sada nismo ni na jednu naleteli, ali bismo voleli da ih upoznamo (smeh).

PageBreakMarko Vukićević - Od pete godine na skijama

Skijaš Marko Vukićević (21) koga ćemo u Sočiju bodriti u tri discipline rekao nam je da je u euforiji povodom Olimpijskih igara još od početka sezone. Srećan je što će se takmičiti u Rusiji, velika mu je čast da će predstavljati Srbiju, a velikim uspehom smatra i samu kvalifikaciju.

Rođeni ste u Ljubljani i tamo i danas živite. Kada ste odlučili da postanete član reprezentacije Srbije?

- Dugo sam trenirao sa Slovencima, međutim pre dve godine odlučio sam da pređem u srpski tim. Odlično se osećam kad skijam za Srbiju. Moja sestra je izvesno vreme bila u reprezentaciji Slovenije, a roditelji su mene upisali videvši da je ona veoma uspešna u tome.

Koliko često dolazite u Beograd?

- Dođem onda kada je potrebno zbog sportskih obaveza, ali pošto se većina treninga dešava u Austriji, Italiji ili Francuskoj, kolege me „pokupe“ u Ljubljani jer sam na putu ka tim zemljama.

Kada ste zavoleli skijanje?

- Sa pet godina roditelji su me upisali na skijanje. To je veoma popularan sport u Sloveniji i mnogo dece ga trenira. Nešto kasnije, kao dvanaestogodišnjak zavoleo sam taj sport i počeo njime profesionalno da se bavim.

PageBreakIvana Kovačević - Odricanjem do uspeha

Svakog dana mlada reprezentativka u nordijskom skijanju Ivana Kovačević (19) dva puta ode iz Sokolca, mesta u kojem živi nedaleko od Sarajeva, do Jahorine, planine na kojoj trenira. Nije joj teško da prelazi četiri puta po 40 kilometara jer su joj, kako kaže, najveći motiv Olimpijske igre.

Da li vas znatiželjnici pitaju kako se kao dama snalazite u ovom sportu?

- To redovno pitaju, verovatno jer misle da je nordijsko skijanje teško za žene. Lako je za onoga ko hoće da ga trenira i ko ima želju. Dvanaest godina sam u ovom sportu, počela sam da se njime bavim na predlog mog oca koji je trenirao reprezentaciju Bosne i Hercegovine.

Koji je vaš savet devojkama koje žele da treniraju nordijsko skijanje?

- Važno je da krenu na vreme, da ne odustaju, i da budu spremne da se odreknu nekih stvari u životu. To je dovoljno za početak.

Imate li hobi?

- Da, bavim se filatelijom i od malih nogu sakupljam poštanske markice.

PageBreakMilanko Petrović - Sjeničani - najbolji nordijci

Najbolji biatlonci i „nordijci“ su iz Sjenice! Dobri su i oni sa Zlatibora, iz Beograda, Novog Sada i ostalih gradova, ali mi dominiramo - pohvalio nam se sa osmehom Milanko Petrović (25) na početku razgovora.

U čemu je tajna uspeha Sjeničana?

- Verovatno je razlog to što u sportu dajemo sebe više nego što i sami mislimo da možemo.

Da li imate bolje uslove za treniranje, s obzirom na brdovit kraj i oštru klimu?

- Naprotiv. Situacija je otežavajuća iako je izgrađen biatlon centar. Ipak nisu to vrhunski uslovi koje bi trebalo da imamo, pa zato najviše treniramo u Banskom u Bugarskoj i u Pokljuki u Sloveniji.

Kao dečak prvo ste trenirali karate, a tek onda zavoleli skijanje?

- Da, isprobao sam sve sportove koji su bili pristupačni u Sjenici i na kraju se zadržao na nordijskom skijanju i biatlonu, naravno uz biciklizam. Počeo sam kasno za jednog nordijca, sa sedamnaest godina, dok sam biatlon isprobao u 18. godini.

Kako usklađujete studije u Kraljevu sa treninzima?

- Student sam Mašinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, čije je istureno odeljenje u Kraljevu. Teško je uklopiti sve, ali nekako uspevam.