- Narodni običaji povezivali su svadbu sa srećom i blagostanjem
- Verovalo se da određeni datumi donose skladan brak
- Veo, burme i bidermajer imali su posebno simbolično značenje
Iako niko ne može da garantuje da će brak biti savršen samo zato što su ispoštovani svi običaji, mnogi mladenci i danas vode računa da na dan venčanja sve bude „po pravilima“. Brojna narodna verovanja i običaji prenosili su se generacijama, a veruje se da donose sreću, slogu i blagostanje u zajednički život.
Kada se svadba nikada ne pravi?
Prema narodnim običajima i crkvenim pravilima, venčanja se ne organizuju:
- tokom sva četiri posta: Velikog, Petrovdanskog, Uspenskog i Božićnog posta
- na Badnji dan
- u periodu od Božića do Bogojavljenja (od 7. do 20. januara)
- tokom Maslenice, nedelje pred Veliki post
- na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
- na Krstovdan i Vozdviženje Časnog krsta
Koji datumi se smatraju srećnim za venčanje?
Po narodnom verovanju, najbolji su neparni brojevi – 3, 5, 7 i 9, kao i datumi čiji zbir daje jedan od tih brojeva. Na primer, broj 25 daje zbir 7.
Verovalo se i da su brakovi sklopljeni posle podneva uspešniji i dugotrajniji.
Narodna verovanja i običaji pred svadbu
Postoje brojna pravila za koja se verovalo da štite mladence od nesreće i donose sklad u brak.
- Burme ne bi trebalo davati drugima da ih isprobavaju, ni pre ni posle venčanja.
- Mladoženja bi na dan svadbe trebalo da stavi novčić u desnu cipelu, koji se kasnije čuva kao simbol blagostanja.
- Mlada i mladoženja nose zihernadle okrenute nadole radi zaštite od uroka.
- Mlada bi trebalo da obuče nešto novo, nešto pozajmljeno i nešto što već ima posebnu vrednost.
- Verovalo se da nekoliko suza pre venčanja donosi srećan brak, posebno ako su izazvane emotivnim rastankom sa roditeljima.
Šta mlada nikako ne bi trebalo da radi?
Prema starim običajima, mlada do samog venčanja ne bi trebalo potpuno obučena da se vidi u ogledalu. Mogla je da se pogleda bez vela ili bez nekog detalja garderobe.
Takođe, bidermajer bi trebalo da drži tokom celog dana i da ga ne ispušta, jer se verovalo da sa njim može „odleteti“ i sreća.
Kada kreće na venčanje, majka mladi često daje porodični predmet – prsten, broš, krst ili narukvicu – kao simbol zaštite i porodične sreće.
Običaji tokom ceremonije venčanja
Mladenci bi tokom ceremonije trebalo da budu stalno jedno uz drugo i da niko ne prolazi između njih, jer se verovalo da to simbolizuje neraskidivu vezu.
Takođe:
- venčane sveće trebalo bi da ugase zajedno
- nakon venčanja mladenci treba da se pogledaju u ogledalo za sreću
- pri izlasku iz crkve ili opštine gosti ih posipaju pirinčem, prosom ili pšenicom kao simbolom obilja i plodnosti
Zašto mladenci ne bi trebalo da idu najkraćim putem?
Po narodnom predanju, mladenci nakon venčanja ne bi trebalo da idu direktnim putem do mesta proslave. Verovalo se da krivudav put zbunjuje zle sile i štiti brak od nesreće.
Zbog toga su se nekada na automobile vezivale prazne konzerve koje bukom „teraju“ zle duhove.
Šta simbolizuje svadbena torta?
Po običaju, mlada seče tortu dok mladoženja drži nož. Prvi komad daje se mladi, drugi mladoženji, a zatim gostima. Time se simbolično pokazuje zajedništvo, dogovor i međusobna podrška u braku.
Zašto se veo i bidermajer čuvaju?
U mnogim krajevima verovalo se da veo i originalni bidermajer ne bi trebalo bacati niti poklanjati. Čuvali su se kao porodična uspomena i simbol zaštite doma, piše Stil.
Postojalo je i verovanje da veo može da štiti dete od uroka, pa se često čuvao godinama nakon venčanja.
BONUS VIDEO: