Crveno jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu, a mit o postanku sveta iz jaja poznat je kod mnogih starih naroda, poput Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Indusa, Japanaca, Kineza…

Kod Srba postoji bezbroj verovanja i običaja u kojima jaje ima važnu ulogu.

Kad se ofarba prema pravoslavnim običajima, čuvarkuća se čuva na poseban način.

U noći pred Vaskrs ovo jaje se stavi u jednu činiju sa vodom, dodajte bosiljak, dren i zdravac. Neka tako stoji cele noći, a ujutru svi ukućani treba da se umiju ovom vodom.

Veruje se da umivanje na Vaskršnje jutro donosi celoj porodici zdravlje, naročito deci.

Čuvarkuća se stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja, razbija se o rog volu pred oranje, a koristi se i kao odbrana od uroka i grada. U Stigu je običaj da žena, kad prvi put vidi malo dete, daruje mu paru „sreće radi“, a jaje „života radi“. Kroz istoriju jaje je uvek predstavljalo nešto misteriozno, magično i lekovito. U paganskim vremenima jaje je bilo simbol ponovnog rođenja zemlje posle duge i teške zime.

S dolaskom hrišćanstva jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka. Prvo obojeno uskršnje jaje stavlja se na počasno mesto u kući, a zove se čuvarkuća ili strašnik. Za njega se veruje da štiti kuću I imanje, a nekada je bio običaj da ga, kad naiđe nevreme, domaćin iznese na dvorište kako bi nevreme zaobišlo imanje.

Čuvarkuća se čuva do narednog Uskrsa, a smatra se velikom nesrećom ako se razbije.