Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se danas u hramovima Srpskepravoslavnecrkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.

Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati kao sveti Bezsrebrenici.

PROČITAJTE JOŠ: Slava ne sme biti svadba: da li je dozvoljeno slaviti u kafani i sa nekrštenim članovima porodice

"SvetiKozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć", zapisao je vladika NikolajVelimirović.

Zapisano je, takođe, da je "Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".

Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru

Jedna od najpoznatijih freski s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

Svetitelji Kozma i Damjan predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjevekovnoj odeždi, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Sveti vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

PROČITAJTE JOŠ: Kalendar poznatijih srpskih slava

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave.

Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udaragroma.

Izvor: Mondo