Baštenski raj delo je vrednih ruku i ljubavi: priča o jezeru porodice Stanković iz Smederevske Palanke (FOTO)

Verovatno niste znali kao ni ja, da na samo 500 metara od centra grada Smederevske Palanke, postoji privatno imanje sa čitavim jezerom! Ono nije u funkciji turističke atrakcije, niti etno sela, već je u okviru privatnog poseda i predmet je porodičnog uživanja... i nas privilegovanih koji imamo sreće da smo prijatelji porodice. Tako sam i dobila blagoslov da podelim moje utiske sa čitalaštvom.

Iako se znamo valjda preko 20 godina kao dugogodišnji pevači istog glasa i privatno se družimo, zbog njene izuzetno skromne i ćutljive prirode, mislila sam da je ovo njeno posebno umeće posledica njenih svršenih studija, kao diplomiranog inženjera Pejzažne arhitekture sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ali, kao što nama naši životi često izgledaju kao spletovi slučajnih okolnosti, a kako divno reče Sveti Jefrem Sirin "Ko tvrdi da je sve slučajno, taj odriče postojanje Boga", ispostavilo se i da su ovi divni plodovi njene duše, izraženi kroz cveće, u stvari višegeneracijsko nasleđe njene porodice - Stanković. I tako me ta Promisao, a ne slučajnost, dovela i do imanja njenih roditelja i do njihovog čarobnog jezera.

Kroz ovo imanje, o kome mnogo bolje govore fotografije od teksta, proveli su me Ana i Pavle, stari 10 i 4 godine, čeda Kristine i Željka Nijemčevića, oboje inženjeri po vokaciji - Ana, naša uspešna karatistkinja, najviše voli životinje, dok je mlađi, Paja, zaljubljenik u cveće i asistirao mi je i strpljivo pozirao, dok završim svoj foto sešn po cvetnim alejama njegove bake Slavice, koja je i najzaslužnija za šarenilo i urednost dvorišta poprilične površine.

Kasnije sam čula celu priču i od čika Slobodana, Kristininog oca, koji svojim marljivim rukama i velikim talentom, posle svoje karijere u kompresorskoj stanici Goše, godinama kreira i proizvodi različite ukrasne predmete, uglavnom od drveta - minijature zaprežnih kola, sa svim pripadajućim delovima kao kod velikog originala, ikone i druga umetnička dela iz našeg duhovnog i kulturnog nasleđa. Njegove ideje i projekti o "zelenoj energiji", kako on naziva napajanje energijom solarnog ili vetrogeneratorskog tipa (vetrenjaču za ovu namenu je sam već projektovao i izveo), kao elektro - inženjeru su mi posebno bile fascinatne. 

I dok smo jeli baklave teta Slavice i uživali u domaćoj orahovači u ovom raju na Zemlji, nadomak centra grada, saznah i da je ovo jezero još jedan od realizovanih Slobodanovih projekata koje služi kao ribnjak i za porodične vožnje čamcem, mada bi uz određene pumpe moglo da se koristi i za kupanje.

PROČITAJTE JOŠ: Vaše bašte: bašta iz snova Dejana Milutinovića koja je ulepšala Cerak (FOTO)

Atmosfera kojom sam bila okružena pri ovoj septembarskoj poseti - ono što se očima da videti, a još više dušom osetiti - podsetila me na ono što često osetim i u okruženju manastira Koporin. Porodica Stanković je naime dugogodišnji donator ove velike svetinje svojom umetnošću, ljubavlju i dobrom voljom i nije onda za čudo što se deo manastirskog duha uselio i u ovu zemaljsku oazu.

Kao rođaci i jedni od naslednika porodice Šišković, čuvenih predratnih velikoposednika ovog kraja i članovi porodice Stanković odrasli su u ljubavi prema svojoj veri i otadžbini, a najposle ili najpre prema ljudima, vaspitani duhom skromnosti, rada i međusobnog poštovanja, bez obzira na poreklo i obrazovanje onih koji ih okružuju, pa tako i Kristina i njen brat Đorđe, diplomirani mašinski inženjer koji sada živi i radi u Rusiji. Lepota duše je u ovakvim porodicama starog kova uvek bila glavni kriterijum za izbor kako prijatelja, tako i bračnih drugova. Osećaj zajedništva, porodične tradicije i nekakve prefinjene note u dijalozima, podsetila me na moje dane detinjstva provedene u bakinoj kući u Hrvatskoj, uz poslugu koja je uvek tretirana kao da su članovi porodice.

Krećući se po stazama ovog imanja, svog obraslog prastarim drvećem, cvećem od one starinske vrste, šipkom i trskom tamo gde joj je mesto, uz vodu, koja sa posebnog izvora napaja i ovo jezero, pomislila sam da je naša zemlja zaista jedno od najlepših mesta koje postoje na planeti... i kako se vrednim rukama i velikom ljubavlju može postići uvek mnogo više nego samo novcem... i čak i ono, što je na drugim mestima ovog našeg zemljaskog šara samo privilegija vrlo bogatih ljudi, u materijalnom smislu. 

A od Ane i Pavla Nijemčevića, najmlađih potomaka Stankovića, svakako tek možemo očekivati neke posebne projekte, uspehe i domete, ali se taj plemeniti duh kod njih već može osetiti i u tako mladom i nežnom uzrastu i sada... I kroz njihove divne dečije duše, osmehe i načine odrastanja uz verujuće roditelje, vidimo i svu potvrdu na delu ovih jevanđelskih reči:

"U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom? I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, i reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog" - Matej, glava 18:1-10.

SVE SLIKE POGLEDAJTE U FOTO-GALERIJI!

Tekst i fotografije: Nataša Miljević

O autoru foto-reportaže

Nataša Miljević je diplomirani elektro inženjer, master mikroelektronike, a radi kao profesor u srednjoj školi u Smederevskoj Palanci. Bavi se i fotografijom i foto-reportažom, pevanjem duhovne muzike i organskim baštovanstvom na svom seoskom imanju.