Pripreme za slavu

Sam ritual krsne slave je istovremeno i crkveni i narodni. U neophodne slavske rekvizite spadaju sveća, hleb, žito ili koljivo, vino, ulje i tamjan. Naravno, obavezna je ikona krsnog sveca. Svečar pre slave mora da pripremi vidljivo obeležje, a to je: da osveti vodicu u svom domu i pripremi slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito, crveno vino, tamjan i prisluži kandilo.

Nekoliko dana pre slave u domu počinju pripreme da bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se sprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo od odela, da to „ponove“ na dan slave. U kući vladaju svečana atmosfera i radost.

Pre slave sveštenik u domu obavlja vodoosvećenje. Na dan slave sveštenik u crkvi ili domu blagosilja koljivo i slavski kolač, koji unakrst preseče i prelije vinom. Znači, na svečano postavljenom stolu okrenutom ikoni, uoči dolaska sveštenika, treba da se nalaze: sveća na čiraku, slavski kolač, koljivo, čaša crnog vina, kadionica s tamjanom, briketom i šibicom, kao i spisak članova porodice radi pominjanja u molitvi. Ako je dan slave mrsan, jela su mrsna, a ako je dan postan i jela moraju biti posna.

Prilikom ulaska u kuću gost pozdravlja domaćina rečima: Slavio krsno ime mnogo ljeta u zdravlju i veselju

Više: Kakve slave postoje i šta pokloniti domaćinu

Značenje slavskih obeležja

Slavski kolač - predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista, krstoobrazno lomljenje kolača simboliše njegovo stradanje, a prelivanje vinom znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem i osvećenom vodicom ili, ako nje nema, bogojavljenskom. Ukoliko se kolač kupuje gotov u pekari ili poslastičarnici, onda se tom vodicom samo poškropi. Na kraju, sem uobičajenih šara, kolač se zakiti i grančicom bosiljka. Slavski kolač se po pravilu ne seče nego se lomi

Slavska sveća - koja bi trebalo da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu, najčistiju i najneviniju. Kao što pčele prave med od raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz čistog srca i duše. Sveću valja da zapali domaćin kad dođe sveštenik da mu seče kolač. Slavska sveća obično gori ceo dan. Smatra se da je zapaljena sveća zamena za ognjište iz prethrišćanskog vremena.

Slavsko žito ili koljivo -  sprema se kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koji se slavi. Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje. Slavsko koljivo se sprema za sve slave i kuva see uoči krsnog imena. Obično se prebira zrno po zrno najčistije pšenice. Kada se žito skuva, voda se odlije, a žito ispere i dobro prosuši. Zatim se melje i sladi šećerom koji označava blažen život pravednih hrišćana posle smrti. Po želji, dodaju se mleveni orasi, začini i suvo grožđe.

Vino -  je potrebno da se preliju kolač i koljivo, a ono što ostane u flaši ili čaši, domaćin po običaju popije. Prelivanje izlomljenog kolača vinom, koje simbolično predstavlja krv Isusa Hrista, znači da smo očišćeni od grehova. Vino na slavskoj trpezi dočarava izobilje.

Ulje -  se koristi da se upali kandilo u kući, ispred ikone.

Tamjan -  možete naći u svakoj pravoslavnoj srpskoj kući, a za slavu i najsiromašniji svečar kupiće makar nekoliko mrvica.

Ikona i kandilo -  postavljaju se, ako je moguće, na istočnoj strani zida najlepše sobe u kući. Po pravilu, svaka ikona treba da prethodno bude osveštana u crkvi.

Izvor: Lisa