Mnogi roditelji i danas vezuju crveni končić oko zglavka bebine leve ruke protiv uroka, što je tek jedan od brojnih sačuvanih običaja...
Jedan od najpoznatijih običaja koji se poštuje u svim krajevima naše zemlje je cepanje košulje novopečenom ocu. Pročitajte u nastavku i ostale običaje vezane za trudnoću i rođenje deteta.
Da dete ne bude kukavica
Od momenta kada bi žena shvatila da se u njoj začeo novi život, posebna pažnja bila je posvećena njenom ponašanju. To se odnosilo na zabranu viđanja s ljudima koji imaju neku urođenu ili stečenu manu, da ide noću, da prisustvuje tuči ili svađi; morala je da se drži podalje i od raskršća, drvljanika, groblja, đubrišta... Ako bi se uplašila, njen strah bi mogao da se prenese na dete, pa da celog života bude kukavica.
Mleko i belokosa beba
Prema verovanju u Crnoj Gori, trudnica koja bi poželela da pije mleko pa prstima prošla kroz kosu, rađala je belokoso dete, a ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu, rodila bi dete rumenog lica. Jedno verovanja kaže i da će hranu, koju trudnica najviše jede, dete kasnije najviše voleti.
Pravila tokom babinja
Period od 40 dana po dolasku bebe na svet u narodu je poznat kao babine ili babinje. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete što duže zadrže u kući, među svojima. Tokom babinja porodilji nisu dozvoljavali da izlazi niti da iznosi novorođenče. Ako bi neko došao u kuću, morao je da kaže naglas da nije uroka ili ne budi uroka.
Ovde pročitajte narodna verovanja o svadbenim običajima.
Kađenje pelena
Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Ako bi se slučajno desilo da prenoće napolju, ukućani bi ih kadili na vatri ili dimu tamjana, ponekad bi ih stavljali na prag i ponovo oprali. Vatra u kući nije se gasila dok ne prođu babinje.
Na sledećoj strani pogledajte kakve su amajlije pravljene i kako su se deci davala imena.
