S godinama i zrelošću dolazi potreba čoveka da stvara i traži svoj mir. Iako nam nedostaju Dunav i Sava, naš život je oplemenjen otkad smo se preselili - pričaju na početku razgovora supružnici Sanja (35) i Đorđe Zafirović (36), rođeni Beograđani koji su napustili prestonicu i odabrali Blace na jugu Srbije kao novi dom za svoju ćerku i sebe.

U gradić na oko 250 kilometara od Beograda ranije su dolazili radi posla kojim su se bavili, a kada je Sanja od pokojnog ujaka nasledila kuću i imanje, u želji da opravda čast koju su joj preci time ukazali, krenula je sa suprugom u ostvarenje davnašnje ideje: da stvore mesto na kojem se slave srpska tradicija i običaji i poštuju koreni predaka i nekadašnjeg života.

"Decembra prošle godine otvorili smo "Našu avliju" sa željom i vizijom da preraste u autentično etno-selo. Želimo da prikažemo život na selu do pojave globalizacije, što podrazumeva i radionice starih zanata, pripreme slatke i slane zimnice... Ovo je utočište od svih negativnih nuspojava modernog doba" - priča nam Đorđe i poslužuje domaću kafu iz džezvice, ratluk i vodu.

"Oboje radimo u restoranu jer želimo da naši gosti imaju osećaj da dolaze u domaćinsku posetu, a to bez nas ovde ne bi bilo moguće. Ja vodim kuhinju, marketing i administrativne poslove, a Đorđe je zadužen da kao pravi srpski domaćin ugosti goste" - "ubacuje" se Sanja.

Gostima nude jela ispod sača (domaću pogaču, pitu razvijaču, jagnjetinu, sarme...), roštilj na metar, jela francuske, italijanske, grčke i kineske kuhinje, ali i specijalitete od šljiva, zaštitnog znaka Blaca, u kojem se leti organizuje manifestacija Dani šljive.

"Kulinarstvo je umetnost, a za dobrog kuvara nema nemogućeg zadatka, samo izazovi" - sigurni su naši sagovornici.

Dok su živeli u Beogradu, radili su potpuno drugačije poslove u poređenju sa sadašnjim, ugostiteljskim. Sanja je bila direktorka sektora za organizaciju i sistem kvaliteta u oblasti osiguranja, a Đorđe profesionalni fudbaler i sportski trener.

Na policama u restoranu Đorđe je izložio neke od pehara koje je osvojio tokom fudbalerske karijere. Kako nam je rekao, najdraži mu je onaj koji je dobio kao najbolji igrač na utakmici policijskih reprezentacija Srbije i Rumunije. I gosti traže da im pobliže opiše neke utakmice, doživljaje i saigrače.

"Karijeru sam započeo sa 14 godina, a igrao sam za Radnički, Partizan, Milicionar, Teleoptik, Zvezdaru, Vojvodinu, Proleter, Banat, Smederevo, Modriču, Žarkovo. Živeo sam u Srbiji i u Bosni i Hercegovini" - objašnjava Đorđe i priča o prelasku iz urbane u mirnu sredinu koja odlikuje gradić Blace na jugu Srbije:

"Naš život se promenio u potpunosti, a dolaskom u Blace dobili smo priliku da živimo svoj san i stvaramo "Avliju", koja je sinergija svih naših želja i ideja o našim životima. To je naš pečat koji želimo da ostavimo svojoj deci" - pričaju Zafirovići i otkrivaju kako se njihovoj jednogodišnjoj ćerkici dopada novo okruženje.

"Iva je okružena najlepšom prirodom i domaćim životinjama. Najvažnije joj je što je u svakodnevnom kontaktu s prirodom, a to je nemerljivo bogatstvo detinjstva" - rekli su nam na kraju.

Tekst: Nenad Blagojević

Uživanje u životu u Gradu šljive
1/8
Uživanje u životu u Gradu šljive
Vidi galeriju
LepaiSrecna Dok su živeli u Beogradu, Sanja Zafirović je bila direktorka u osiguravajućoj kompaniji, a Đorđe profesionalni fudbaler i trener. A onda su odlučili da se sa ćerkom presele u Grad šljive – Blace, počnu nov život i stvore utočište od negativnih nuspojava modernog doba.