Na današnji dan, 9. januara davne 1927. u Beogradu je rođena Nada Vukićević, koju će cela Jugoslavija nekoliko decenija kasnije znati kao Nadu Mamulu, pevačicu raskošnog vokala i najpopularniju izvođačicu sevdalinki na našim prostorima, koja je otpevala najtužniju zabranjenu pesmu.
Još kao mala devojčica, Nada je pokazivala je talenat i ljubav prema muzici. Na Radiju Beograd pevala je pesme drugih pevača, ali kako su se njeni reoditelji protivili ideji da im ćerka bude pevačica, Nada je odustala nakon samo dve snimljene emisije.
Kada je odrasla, udala se za Nikolu Mamulu i sa njim se preselila u Sarajevo. Nakon nekog vremena prijavila se na audiciju koju je organizovao Radio Sarajevo. Posle tri pesme koje je na audiciji otpevala, primljena je.
Vrlo brzo postala je najpopularnija pevačica sevdalinki širom Jugoslavije. Pretežno je pevala pesme koje su potpisivali Rade Jovanović i Dragiša Nedović, a publika ju je obožavala.
Pobeđivala je na raznim festivalima, nastupala širom sveta, a tokom karijere dobila je brojne prestižne nagrade. Pričalo se da je ona naučila Cuneta Gojkovića kako da peva.
Publika ju je obožavala, gostovala je širom sveta, učestvovala na festivalima i osvajala brojne nagrade. Ipak, u duši je imala veliku prazninu - Nada nije imala dece i to je ono za čime je celog života čeznula. U trenucima najveće tuge prepuštala se slušanju pesama koje su govorile upravo o tome.
Sa dolaskom rata devedesetih, došao je kraj velike karijere Nade Mamule. U Bosni je njena karijera odmah završena jer je bila a Srpkinja, a ni u Srbiji više nijedan radio ni televizijski kanal nije puštao njene pesme. Nada je to veoma teško podnela, naročito kada su se u retkim trenutcima njene pesme ponovo čule, ali u interpretaciji drugih izvođača. Pričalo se da je Nada tada bacila sve novine i fotografije vezane za blistave trenutke njene karijere, a koje je do tada brižljivo čuvala.
Najteži udarac doživela je kada joj je nakon 35 godina braka preminuo suprug Nikola. Tada je ostala potpuno sama. Živela je tiho i povučeno i brojala svoje preostale dane. Nije želela medijsku pažnju. Preminula je 11. oktobra 2011. godine u 84. godini života.
Nakon Nadine smrti, njeni prijatelji su otkrili kako im je pred smrt govorila jednu rečenicu:
"Presrećna sam onim što sam postigla i više od toga ne tražim ništa, za moje ime se zna, za moju pesmu se zna, neka me pamte samo po pesmama mojim". Tako je i bilo - Nada najviše ostala upamćena po izvođenju pesme "Pluća su mi bolna", koju je prvi otpevao Zaim Imamović, a koja je deset godina bila zabranjena.
Ova numera koju je napisao Dragiša Nedović kada je saznao da boluje od tuberkuloze, navodno je imala snažan uticaj na ljude, pogotovo obolele od tuberkuloze koja tada nije bila retka. Verovalo se da su brojni ljudi pokušali samoubistvo nakon slušanja ove pesme.
Stihovi glase ovako:
“Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio.”
Navodno su Josip Broz Tito i Centralni komitet Komunističke partije procenili da pesma suviše negativno deluje na obolele pd tuberkuloze, a zabrana je skunuta tek kad je, po priči, ličnoJovanka Broz zatražila da joj se otpeva na jednom slavlju.
Pročitajte i tužnu priču iza pesme Ivanova korita.
BONUS VIDEO
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Tekst: Lepa&srećna