Običan australijski par usvojio je indijskog dečaka pre 36 godina. Odrastao je u dobrim uslovima, ali celog života je želelo da pronađe svoju biološku porodicu od koje se slučajno razdvojio kada je imao samo pet godina. Čitavu mladost je posvetio pronalaženju bioloških roditelja, a majku je našao tek nakon dve i po decenije.
Indijac Saru Brirli imao je samo pet godina kada je putovao sa svojim starijim bratom Guduom koji je radio kao čistač vozova u Indiji, kako bi mu pomogao da zarade novac za hleb. Gudu je rekao svom mlađem bratu da sačeka i obećao da će se uskoro vratiti, samo da vidi gde treba da idu na sledeći posao. Sarua je savladao umor i zaspao je na klupi na železničkoj stanici.
"Mislio sam da će se brat vratiti po mene i probuditi me, ali kada sam otvorio oči njega nigde nije bilo. Kada sam video voz pomislio sam da je sigurno u njemu i odlučio sam da uđem“, ispričao je Saru koji u vozu nije pronaša brata. Ponovo je utonuo u san, a put ga je odveo do Kalkute, trećeg po veličini grada u Indiji, koji je poznat po siromaštvu i kriminalu.
"Grad je bio zastrašujući, a ja sam bio prestravljen. Kako nisam znao gde sam, morao sam da zaustavim neke nepoznate ljude kako bi mi otkrili gde sam došao", ispričao je Saru, koji je kako bi preživeo počeo da prosi. Sa ulice ga je sklonilo sirotište iz kog ga je usvojio bračni par iz Australije.
"Bio sam srećan što sam usvojen jer sam se pomirio sa tim da se nikada neću vratiti kući", rekao je Saru koji je imao lep život. Uprkos tome nikada nije prestao da mašta o porodici koju je izgubio, ali nije znao odakle da počne da traži jer se nije ni sećao kako se zove mesto iz kog je potekao. Dosetio se da uz pomoć pretraživača "Google Earth“ pronađe svoje rodno mesto, a onda je došao na genijalnu ideju.
"Pomnožio sam vreme koje sam proveo u vozu – oko 14 sati – s prosečnom brzinom indijskih vozova i suzio pretragu na nekih 1.200 kilometara“, rekao je on, a onda je prepoznao vodopad pored koga se često igrao kao dete.
Odmah se uputio u Kandvu njegovo rodno mesto, pronašao je kuću u kojoj je odrastao ali u njoj nije bilo nikoga.
"U kući nije bilo nikoga, sve je bilo tamno i mračno, i kuća je delovala skoro napušteno", rekao je Saru koji je od komšija se saznao da se porodica odavno odselila.
"Onda je naišao jedan čovek, koji je rekao: ‘Sačekaj malo, vraćam se odmah’ i kada se posle nekoliko minuta vratio rekao je: ‘Odvešću te kod tvoje majke'“, ispričao je Saru. "U šoku sam pomislio: ‘Da li sam to stvarno čuo ili mi se učinilo“, ispričao je mladić koji majku u prvi mah nije prepoznao.
"Poslednji put kada sam je video imala je 34 godine. Nisam razmišljao o tome da su dve i po decenije ostavile trag na njenom licu. Uzela me je za ruku i uvela u kuću. Ni ona ni ja nismo mogli da govorimo. Bilo joj je teško da shvati da joj se sin, posle 25 godina, iznenada pojavio na pragu kuće kao duh“, dodao je on.
Jedan prorok rekao je Saruvoj majci da će sina ponovo videti i to joj je dalo nadu da živi. Njegov brat kog je davno izgubio na železničkoj stanici tragično je nastradao na šinama, ali nikada nije ustanovljeno da li je u pitanju bio nesrećan slučaj.
Saruova nesvakidašnja životnu priča zainteresovala je nekoliko izdavačkih kuća i filmskih producenata. Saru je napisao knjigu "A long way home“, u kojoj je opisao svoje detinjstvo i život u usvojenoj porodici, kao i ponovni susret sa majkom, a po njegovom životu rađen je i film "Lav".
Saru živi u Hobartu, ali je majci sa kojom redovno komucira kupio kuću kako više ne bi morala da se muči.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Tekst: Lepa&Srećna
BONUS VIDEO: