Hiljade ljudi ispratile su, pre četiri godine, Nebojšu Glogovca na poslednji počinak u tišini - bez muzike, bez govora. Ceo region je postao "kuća žalosti", kako je rečeno na komemoraciji, a ona je završena poslednjom scenom iz "Hamleta".
Glumac u njoj izgovara čuvene reči: "Umreti, spavati, možda sanjati." Nakon teške bolesti koja ga je odnela za samo nekoliko meseci, Nebojša je zauvek usnuo - preminuo u četrdeset i devetoj godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju u Beogradu, a njegov otac, prota Milovan, nije tada znao da na sinovljevom grobu neće biti moguće da se postavi krst po običaju.
Začudio se kad je saznao da se taj običaj ne praktikuje. U ovoj Aleji postoje polukružni zidovi za smeštaj urni, zajedničke i pojedinačne grobnice, kao i veći broj kaseta - kalota.
Međutim, na grobnoj ploči je urezan krst, a na nadgrobnom kamenu koji je po obliku jednoobrazan kao i ostali, sa prednje strane je postavljen ispupčen srebrni krst.
"Moj sin je odrastao u crkvi. U oltaru su bili njegovi prvi koraci", kazao je prota Milovan Glogovac za "Novosti" svojevremeno. "Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio."
O tome kakav je čovek bio Nebojša govori i činjenica da ga kolege i prijatelji ne zaboravljaju.
"Nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, ne upali kandilo ili ne ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu", kaže prota Milovan.
Kako izgleda mesto na kojem počiva voljeni "Glogi", pogledajte u galeriji slika.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Tekst: Lepa&Srećna