Košarkašica Milica Dabović za sobom ima veoma turbulentan i težak život. Njena priča nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a pogotovo deo koji se odnosi na detinjstvo.
Milica je nedavno svoju priču ispričala i dirnula sve ljude. Prvo se osvrnula odrastanje i život sa porodicom.
"Moje detinjstvo je za mene bilo najlepše, ali u isto vreme i veoma teško", objasnila je Milica dabović za "Hit" i dodala:"Otac je bio veoma strog. Nisam smela da se prenemažem i plačem, jer bih u suprotnom dobijala batine. Kao i u većini domaćinstava tada, iz tanjira smo uvek morali sve da pojedemo. Morala sam da jedem sataraš, koji danas obožavam, ali kao mala ga nikako nisam volela. Jela sam ga i plakala. Bilo mi je muka dok sam punila usta hranom."
Milica je u svojoj ispovesti govorila o porodičnom nasilju i batinama koje je dobijala kao mala, a sve to želi da zaboravi i ostavi za sobom kao ružnu uspomenu.
"Pamtim sve batine koje sam dobila! Želela sam da ih zakopam u svom sećanju, da zaboravim te uspomene, ali nisam uspela. Dobila sam strašne batine kada sam opekla mlađeg brata Miću. Imala sam devet ili deset godina, i vrelu kašiku sam mu slučajno zalepila na obraz. Tata je bio veoma ljut na mene. Bila sam dete, u šoku, nisam ni bila svesna šta sam napravila. Često sam dobijala batine kako mi se greške ne bi ponavljale. Dobro pamtim osećaj straha."
Majka Nevenka za nju i sestre bila, i ostaće, apsolutni heroj. Za razliku od oca koji ih je tukao, ona nikada nije digla ruku na njih.
"Ona je za mene heroj! Obožavala sam je jer se kao lav borila za nas. Ali nikako nije mogla protiv tate, a kada razmislim, nije ni trebalo, jer bi verovatno samo pogoršala situaciju. Mi smo porodica, i kao i svaka druga, imamo prošlost, bolne trenutke, greške, ali isto tako i ljubav. S vremenom smo sazreli, spakovali sve na svoje mesto i nastavili dalje."
Detalj koji je svima zaparao uši jeste da je otac šišao na kratko, a to je na nju ostavilo velike posledice.
"Kada sam bila mala, tata me je šišao veoma kratko. Ne znam zašto! Dok je to radio, plakala sam, pitala sam se zar mora tako? Ne sećam se da je Jelicu i Anu tako šišao, samo mene, možda je žarko želeo sina. U srednjoj sam počela da puštam kosu, ali sam sa 17 godina videla jednu devojku koja je bila ošišana na keca i svidelo mi se kako joj stoji. To sam uradila i ja. Kada sam došla kući, otac mi je rekao: 'Šta učini od sebe?' A ja njemu: 'Pa tata, uvek si želeo da imam kratku kosu!' I danas imam traume od frizera. U depresiju padam jedino zbog kose."
Izvor: Lepa&Srećna