Šarmantni glumac Nebojša Milovanović, u seriji "Tajne vinove loze", glumi ne baš posvećenog oca, i ni malo porodičnog čoveka. Međutim, privatno je sasvim drugačiji - sa ženom ravnopravno deli sve obaveze, na šta je izuzetno ponosan.
Nebojša je odlučio da za Dan žena odmeni suprugu i pokaže kako izgleda kada, pored zahtevnih snimanja, preuzme sve njene obaveze – a to znači kuvanje, vrtić, škola...
Ovako izgleda jedan njegov dan kada se posveti svim obavezama:
Sve razumem, i da je majka nezamenjiva u odgajanju dece i da je to davanje koje traži celu osobu i da se često ide preko granica izdržljivosti, ali umor da se uveče za muža nema vremena...
Sutra ću da preuzmem sve obaveze na sebe, ima da poranim, da sačuvam i podmirim sve, a ženi sam rekao da se posveti sebi. Pa da vidimo ko je umoran, a ko abolira sebe idejom o nezamenjivom majčinstvu...
Ponoć.
Odoh na spavanje, sutra me čeka posao.
Neko doba.
Alarm. Nemoguće, pa zaspao sam pre sat, tek je 4.50. Aaa, gde je taj telefon da ga razbijem, sigurno žena meša AM i PM... Ma gde joj je telefon, sakrila ga od sina da ne igra igrice čim otvori oči, a ona mu govori da je car Broul Starsa. Aha, ćerkin sat zvoni, pa dobro, ja sam joj rekao da smart sat mora biti pun, zato i zvoni. Ne znam da isključim, zaboravio sam šifru preko koje upravljam nalogom, pa kako da znam sve šifre, gde će tekstovi da stanu… Dobro, isključen.
E sad kô čovek do 6.50 da se sit naspavam...
Ustaj! 7.19!
Ajmo buđenje, krećem da spremam sendviče za užinu.
7.29
Sendviči spremni, niko budan. Aha, knjige su bar spakovali. Do 8 stariji moraju biti u školi, a mlađi do 8.15 u vrtiću.
7.35 samo mali budni.
Gde je noša, brzo, aha, zauzeto kupatilo... Kasno je...
7.41 Najmlađi okupan i spreman, koji sam car. Hm, ko sprema ručak i stavlja zapršku ovako rano, miris ne dolazi iz hodnika... Aaa, toster nije isključen... Dobro je, osećam miris, ni danas nisam zakačio kovid. Ustajanjeee!
7.49
Imam dva ranca, čekam lift, svih petoro smo tu, stižemo, stižemooo... Ko je sad zaboravio masku za školu? Nazad u stan! Dobro jutro, komšija, spremam ulogu pa radim glasovni trening, izvinite. Inače ne vičem na decu, znate me.
Gde mi je mobilni, zaboravio... Ma ne vraćaj se... Stižemo!
7.59
Kako su slatki, stižu, i zašto su im rančevi onako teški, šta će im kamenje u školi, u moje vreme... Izvinite komšija, blokirao sam vas, samo decu da izbacim, na leru je auto, gurnite ako smeta.
8.10
Ok, mogu u vrtić, nemamo temperaturu, mada me čudi kako nisam od jutros dvaput dobio.
Idemo u jasle, još samo u stariju grupu... Al’ su založili u vrtiću, gola voda sam.
8.18
Istera me tetkica, šta će žena, mora da dezinfikuje, radi svoj posao.
8.28
Nabavka, aha, dobro, ih, ovo je rasterećujuće...
8.56
Počinjem spremanje doručka, ručak ću posle snimanja, imam jednu scenu, brzo završavam...
9.56
Ko je sad?! Gospodine Milovanoviću, vozač je ispred, pa kad budete spremni... Pa spreman sam, rođen sam spreman... Odoh.
10.30
Snimanje! Što mi je lep kostim...
10.45
Šminkanje! Odmor, Havaji...
11.00–13.00
Snimanje, odmor... Kako je ovo lepo... Samo ćutiš, slušaš i radiš svoj posao. Šta je ovim ljudima, hladno, čekaju... A ja: ha, kako divan posao imam. Hvala ti, bože!
13.20
Apšmink, da vidim, 12 propuštenih poziva +38111, ko je ovo sa fiksnog? Ili je banka ili poresko. Halo, aha iz vrtića, ima temperaturu... Pa mogu za pola sata, tu sam.
14.15
Kod kuće sa decom, aha... Niste ručali, pa dobro...
14.56
Ručali svi. Kako sam spremio... Dobro, u kuhinju se ne može od sudova, al’ šta sad...
15.30
Ponovo u kolima, uzeo starije iz boravka. Super.
16.00
Predali knjižicu kod pedijatra.
16.30
Čekaj, troje mi je napolju, ma bolje da ne ulaze u čekaonicu da ne pokupe nešto ovde, umeju da se čuvaju... Brzo će pregled biti.
17.30
Super što je ova apoteka pored „Mek drajva“, da možemo sve odjednom...
18.00
Trening. Idemo, svi u kola ponovo...
19.00
Drugi trening
19.15
Vraćanje sa prvog treninga
20.15
Vraćanje sa drugog treninga
20.45
E sad da pojedu ovu picu, pa sve da ih spremim da legnu ranije, onda vraćamo seriju, možda ćemo i epizodu od juče. Pa kad otvorim vino i spremim onu Džejmijevu pastu... Da vidimo ko je umoran, bre.
1.15
Ko je ubica? Nije Zoran, nije ni on. Komšija, u pravu ste, znam da ste odmah znali, ne mogu sad nešto smešno da vam kažem. Ne, molim vas, nemojte taj honorar ni studentima da nudite. Jeste, znam, to je dan snimanja, znam da su samo dve scene, al’ možete vi to i sami da snimite ako već nije ništa, ne morate glumca da angažujete. Hvala lepo i drugi put... Aaa, zaspao sam u odelu sa decom... Gde su ostali, svi spavaju. Poljubih decu, ženu... Tuširanje...
Vidi, kuhinja čista, sudovi oprani, laptop uključen, neke linije, kote, još jedna zgrada nacrtana, fascikla, pečat na stolu, projekat spreman za predaju...
Mislim da i nije zaspala, čekala me je, ali to ne primećujem od umora... Utonuh u san.
Sledeći put kada vam žena kaže da je umorna, verujte joj i preuzmite neke obaveze na sebe, podelite, ne morate sve. I da, recite joj da je volite. Masku i mobilni možete da zaboravite, ali to ne smete.
Izvor: Žena