Vest o datumu premijere filmskog ostvarenja "Kad ljubav zakasni" reditelja Ivana Stefanovića po romanu Mir-Jam "Samac u braku" u kojem glumi, Vesna Stanojević (50) dobila je dok je bila u Čikagu na Festivalu srpskog filma.

Nakon toga uputila se u Srbiju, a tokom dvonedeljnog boravka u našoj zemlji prisustvovala je premijeri novog filma i provela božićne praznike sa rodbinom u rodnoj Šumadiji. Umetnica koju, između ostalog, pamtimo i po filmovima "Poslednji krug u Monci", "Tri karte za Holivud", "Tamna je noć" i po seriji "Zaboravljeni", poslednjih godina, na radost publike, često radi u Srbiji, te smo je tako gledali u "Grehu njene majke" i "Cvatu lipe na Balkanu", u filmu "Put ružama posut" u ulozi princeze Olivere, a uskoro i u novoj seriji po filmu koji ovih dana puni srpske bioskope.

Već dve decenije živite u Engleskoj, a poslednjih osam godina predajete glumu na fakultetu The Royal Central School of Speech and Drama. Kako izgleda Božić kada ga obeležavate u Londonu? Na šta su vas podsetili praznici kod rodbine nedaleko od Topole u kojoj ste rođeni?

- Uželela sam se familije pa sam za Badnje veče bila kod mog brata Predraga u Kragujevcu, a za Božić u Masloševu. Bio je prelep sunčan dan, a ja sam uživala u seoskoj idili i sa rođacima učestvovala u božićnim ritualima. Kao mala sam sa, sada pokojnim ujakom Milijom, provodila praznike na selu, a ovih dana sam malo obnovila svoje znanje. Za Božić u Londonu obično odem do srpske ili ruske crkve po badnjak, obeležim ga nekako, ali taj osećaj ne može da se uporedi sa onim u Srbiji.

U filmu "Kad ljubav zakasni" glumite tetku glavnom junaku kojeg igra Miloš Biković. Koliko ste često dobijali takve uloge i da li one dolaze sa godinama?

- (smeh). Posle tridesete godine reditelji počnu da vas biraju za uloge tetaka, a onda i za majke. Meni je to prirodno i lepo. Osam godina predajem glumu studentima od 17 do 20 godina tako da se tu vrlo lepo uklapam. U "Kad ljubav zakasni" nemam veliku ulogu jer je reč o filmu o mladima: igram Stanu, tetku koja je odgajila glavnog junaka.

Jeste li gledali Bikovića ranije u filmovima?

- Jesam, u Montevideu. Trebalo je da igram njegovu majku ali, nažalost, nismo mogli da se uklopimo sa terminima.

Ipak „kockice su se složile“ i snimili ste zajednički film. Verujete li u to da neke stvari moraju da se dese i da li se vodite intuicijom kroz život i posao?

- U umetničkom poslu to je veoma bitno zato što zahteva kreativnu saradnju. Ali, sa intuicijom ne treba preterivati jer, ne otkrivaju se svi ljudi u prvim susretima.

Da li ste gledali seriju "Cvat lipe na Balkanu"?

- Jesam. Trčala sam kod jedne prijateljice u Londonu koja ima kablovsku televiziju da pogledam prvu epizodu jer mi je bilo bitno da budem u duhu sa našim ljudima koji su je željno očekivali.

Na sledećoj strani pogledajte kako izgleda Vesnin život bez televizora u kući.

PageBreak

Pretpostavljamo da to znači da ne gledate televiziju?

- Imala sam televizor izvesno vreme, ali sam ga dala drugarici. Poslednjih dvadesetak godina rastužuje me potreba medija da zastrašuju ljude. Kada bi postojao balans između loših i dobrih vesti bilo bi zanimljivo gledati televiziju. Svesna sam da se svet zakovitlao i znam da u njemu nije lako živeti, ali kad ne bi postojale lepe vesti poput uspeha umetnika, naučnika, doktora, ne bismo mogli da idemo napred, zar ne? Nije mi jasno zašto postoji tako velika potreba da se naglašavaju samo problemi i kreira strah kod ljudi.

Da li mirnije živite otkad nemate televizor?

- Kako da ne. Doduše, ponekad pokoja vest zakasni pa me mama iz Srbije o tome obavesti, pošto ih ona prati. U vreme kompjutera i brzih informacija, čovek mora sebi da obezbedi prostor u kojem će koliko-toliko moći da odlučuje o ritmu svog života. U suprotnom, nikad neće moći da stigne trku sa kompjuterima. To je unapred izgubljena bitka.

Jesu li vaši studenti upućeni u vašu filmsku karijeru u bivšoj Jugoslaviji i sada u Srbiji?

- Stalno mi šalju poruke na Fejsbuku koje ignorišem (smeh). Sad kad se budem vratila u London, verovatno će mi reći kako sam super izgledala na premijeri. Njima je to beskrajno zanimljivo, dok ja ne želim mnogo da pričam o tome jer smatram da bi mi trebalo da negujemo profesorsko-studentski odnos u kojem je najvažniji razgovor u edukativnom kontekstu.

Imate li kućnog ljubimca?

- Petnaest godina sam imala psa Kolju, mog nerazdvojnog prijatelja koji je, nažalost, umro dok sam snimala seriju "Cvat lipe na Balkanu". Za sada nisam uzela drugog ljubimca jer sam još vezana za Kolju, ali videću.

Tekst: Nenad Blagojević